Naša književnost

Горки међу руским писцима 381

борили за слободу и волели је... Али нико од њих није давао ону силну динамику тим осећањима као Горки. -

Код свих њих има општечовечанских црта, повезаних на најразличније начине са руском стварношћу, руским животом, и руским обичајима; али ту повезаност општечовечанског са руским, то спајање најхуманијих особина човекових са стварним живљењем и у најнижим слојевима друштвеним, онима који су од живота и од људи били сасвим одбачени — нико није умео да доведе до геније Горког до оне силне патетике у чијим се крајњим акордима чула химна и човеку и животу. а Сви су они велики, бескрајно велики уметници; али и уметност Горкога никада није због какве тезе или политичке мисли губила ни најмање од своје дивне реалности, јер је живот код њега мисао, проткана крвљу и сузама и небеском радошћу. Његове личности живе пуним, својим животом. Узете ма из којих друштвених кругова, оне су људи од меса и крви, огрезли у животним интересима, пороцима и гресима. Ти људи нису ишчупани из својих средина, нису изоловани претераним индивидуалисањем, иако ништа не недостаје њихову лику. Животна разноликост, природно богатство увек нових боја и начина цртања — чине да су типови Горкога тако мало налик један на други, а ипак су увек толико живи и рељефни да дају утисак доживљеног. Зато сва његова дела као да носе печат аутобиографије, иако то, наравно, нису и не могу бити. Горки је о себи писао да су, од раног детињства, утисци од живота пунили његову душу и насладом и горчином као што пчеле пуне своје кошнице медом са свакојаког цвећа. Те је он своје утиске претварао у висока уметничка дела која су треперела животном истином и каткада бректала од ситости стварним догађајима свакидашњице. Баш као ненадмашни Рубенс, он је умео да да свакој замисли својој ону телесност, ону устрепталост и боја и колорита и непосредност месних прилика које су одувек одавале праве мајсторе реализма. Па ипак његова збиља и његов реализам нису никада стварали ону учмалост, оно унутрашње очајање и мртвило које се јављало код писаца у епоси која је претходила Горкоме. Напротив, мрачне стране живота у цртању Горкога чиниле су да се светле стране његове, макар се оне с муком пробијале у понеком делу његову још боље и јасније осете... Али су зато у другим делима позитивна осећања, праћена дубоком мишљу, животном снагом и животном радошћу, изношена тако моћном, управо Прометејском руком уметника да су светлела целом човечанству.

Ценећи у човеку оно што је у њему највише, осећање слободе и љубави, он је писао и за све људе, за цело човечанство. То се брзо осетило и утицаји његових дела далеко су прешли границе његове отаџбине. Он и јесте, и нарочито познат и славан, што је имао управо две отаџбине: и цео свет, а нарочито оне крајеве његове где људи највише пате и највише страдају, и своју непосредну, али пространу отат-