Naša književnost

Максим Горки у српској књижевности 387

ка, То двојство његове делатности, које ће увек остати карактери стично за њега, долази сада до израза. И наши листови рано су при метили његову политичку делатност.

Горки је давнашњи револуционар. Још 1884, кад је у Казану живео међу босјацима, сиромашним студентима, проституткама и бившим људима, Горки је почео посећивати тајне “скупове револуционар“ не младежи која се састајала у собици иза једнога дућана. Доцније, он је радник у пекарници Деренкова који је отворио радњу да би се у њој могли окупљати, незапажени од полиције, напредни студенти. Ту се упознаје с марксизмом, гли му то још није најважније занимање, јер 24 децембра 1887 пуца у себе; на срећу, метак му је промашио срце... Кад је оздравио, он одлази на село с једним својим пријатељем, револуционаром из народњачкога покрета, ради пропаганде међу сељацима. Да би сакрили своју намеру, они отварају ситничарску радњу коју им спаљују имућни сељаци, господари села — кулаци. Уклонивши се одатле, Горки постаје ноћни стражар на железници и ствара у омладини „кружоке саморазвића“, али још није начисто сз собом јер у исто време пише Толстоју о својој жељи да ступи у неку од толстојевских колонија које су крајем осамдесетих година ницале по свој Русији. Од те наивне намере одвраћа га писац — народњак Кароњин, први књижевник с којим се упознао. Тада је први пут био ухапшен као политички сумњив и после месец дана пуштен, али је остао као подозриво лице под надзором.

То је било године 1890 и отада полиција га не губи из вида. Она прати његова лутања по Јужној Русији и по Кавказу, његове везе са револуционарима. МИ баш кад је 1898 почео доживљавати право при. знање после издања оне прве збирке прича, полиција га затвара у Њижњем Новгороду. Оплужује га да је у вези с неким похапшеним члановима социјал-демократске организације на Кавказу. И овога пута био је ослобођен због недостатка доказа, али је полицијски надзор био пооштрен. Те године он је увелико радио на свом првом роману

„Фома Гардејев“ и кад је роман почео излазити у једном великом на-

предном часопису, цела га је руска интелигенција читала.

То је већ увелико била слава. Горки долази у Петроград у коме пре тога никад није био и чита своја дела пред великим скупом омладине и ивтелектуалаца на књижевном вечеру, посвећеном помену Чер нишевскога. Сам Рјепин ради његов портре. Горки се упознаје с Толстојем. Објављује сабраке приповетке, од којих се за пола године распродало преко петнаест хиљада примерака.

Његова популарност расте као лавина. Тој популарности нехо: тице помаже власт која 1900 забрањује његов памфлет „О писцу који се понео славом“, али се спис шири у хектографисаним издањима по свој Русији.

Почетком овога века његова популарност прелази границе Русије. Његов бурни живот занима јавност запада, па и нашу, Појединости

пси