Naša književnost

388 Наша књижевност

које смо мало час навели из наших листова, не дају његову биографију у свој пуноћи, али су ипак тачне и прилично исцрпне.

Упоредо с овим “честаним превођењем сад се, ове 1901 године, стране језике, међу којима и на српски.

П

Судећи по ономе што се у данашњој несређености наших библиотека може утврдити, Јанковој „Звезди“ и „Бранковом колу“ припада заслуга да су први српским читаоцима објавили да је велики руски народ дао још једнога генијалнога писца доносећи његова дела. То су учинила два наша заслужна преводиоца старије генерације, Косара Цветковићева која је у „Звезди“ 1900 превела причу На сплаву и Никола Николајевић који је у „Бранковом колу“ те исте године објавио Песму о соколу, обраћајући пажњу у једној белешци о Горком на новога рускога писца кога ваља преводити и читати. Али ни дневни листови нису заостали за часописима: породичне консервативне Ћурчићеве „Београдске новине“ донеле су те године причу Ђаво, а загребачки „Србобран“ — Соколову песму:

Идуће, 1901 године, од Горкога се преводе његова тада најчуве: нија дела и објављују у првим часописима. Национални револуционар Аксентије Бацета-Рујанац, преводилац „Баја Гање“, који ће доцније погинути у борбама по Македонији, преводи у „Српском књи. жевном гласнику“ Бивше људе и Макара Чудру, а Никола Николајевић објављује у „Бранковом колу“ Фому Гордејева две године после појаве овога романа у Русији, што је рекорд за он дашње прилике кад су до нас дела из стране књижевности по правилу стизала десет, па и двадесет година касније.

Осим ових крупнијих дела, по нашим часописима и новинама те, 1901 године, излази двадесетак краћих приповедака од Горкога; најревносније их објављује новосадска „Застава“.

Упоредо са овим учестаним превођењем сад се, ове 1901 године, јављају у нас и праве студије, а не само белешке о Горком. „Српски књижевни гласник“ преводи одједном два чланка о Горком, један с руског, а други с немачког; Живаљевићево „Коло“ преноси Брандесов оглед, а „Бранково коло“ студију Боцјановскога, прву студију 0 Горком уопште, која је те исте године изишла у Русији. То су, додуше, преводи, али има већ чланака и од наших писаца, од којих вреди поменути оглед Вој. С. Поповића у „Новој искри“, послан из Петрограда. Ово је прва оригинална студија о Горком на нашем језику, и ма да на понеким местима наивна, писана је с познавањем Гор: кога. Писац је по свој прилици, студент у Петрограду, и пише под утиском све веће популарности Горкога: „Не знам примера у свет-

1 Превод је потписан са „Б“, шифром Тинке Рајковић која је из породице књижевника Ђорђа Рајковића, пријатеља Јаше Игњатовића и Ђуре Јакшића,

Ба др ељитрлиниинаиниињ...>