Naša književnost

Максим Горки у српској књижевности 389

ској литератури, вели он, да слава писца за тако кратко време може постићи крајње дистанције... Пред сликом М. Горког, од Рјепина, светина се гура и комеша — на лицу је сваког некакав пријатан осмех, као да, гледајући њега, помиње све његове безбрижне бескућнике“. — Пошто је обавестио читаоце о делима Горкога, он им преноси и мишљење тадашње критике о њему: „Неки од обожавалаца М. Горког и његових „босјака“ иду веома далеко карактеришући последње. Сматрајући их као плод наше давно сазреле и увехнуте цивилизације, они тврде да ће нам они бити вође који ће нас извући из учмалости, из оног мрачног и мизерног периода друштвеног дремежа који су некада ширили Руђини и други романтици, јер они „босјаци“ страсно жуде за правим животом, без тривијалности и млитавости, теже к самопоуздању, к светлости, к слободи. — Други сравњују морал француског философа Гијо-а, његов тогаје ап запсНоп еј запо ођИтаНоп са самовољним духом Фоме Гордејева. Све постаје од човека и једино од њега, све постаје у човеку и једино у њему. — Трећи пак налазе и код Горког утицај општег, модерног одушевљења великим философом Ничеом, велећи да његови „босјаци“ нису ништа друго него Ничеовци.“

Ш

Као што се. види, занимање наших листова за Горкога — а то знази и читалаца — већ од самога почетка врло је јако. Није ни чудо: Русија је пред буром, а весник те буре је Горки.

Он је нарочито активан те, 1901 године, која је једна од најбурнијих и најделатнијих година његова живота, бар према вестима наших листова.

Првога марта он је из Њижњега отишао у Петроград да присуствује скупу Савеза књижевника поводом четрдесете годишњице ослобођења сељака од спахискога ропства. На овом збору, како јављају полициски извештаји онога времена, „биле су изречене речи крајње противдржавне садржине." После заседања у Савезу, Горки је на банХету говорио против тадањега стања у Русији и подржавао предлог да се створи „Заједница младих књижевника“ која ће помагати „састављање студенских билтена“ за народ.

Бавећи се у Петрограду, Горки је сведок студентских демонстра. ција и потписује протест књижевника против насиља полиције над студентима. Тада прилаже две хиљаде рубаља у фонд за илегалну борбу и постаје члан тајнога „Друштва за помоћ политичким изгнаницима и затвореницима“. -

Кад се вратио у Њижњи, Горки је донео мимеограф ради умножавања летака за раднике сормовских фабрика. Он се тада много бави пропагандом међу радницима и ђацима у уској вези с неким члановима њижњегородскога тајнога револуционарнога одбора. Тада је написао Писца који се понео славом и Пролећну мелс-