Naša književnost

па нв н

а та ла ИН

РОСИ

390 Наша књижевност

дију: али му их цензура забрањује, те их он лично чита пред омладином која их растура у хиљадама преписа.

Његов јавни и тајни рад раздражује царске власти. У ноћи између 29 и 30 априла код Горкога врше претрес и затварају га „због припремања демонстрација, недозвољених скупова и умножавања на хектографу зборника тенденциозних списа“. У затвору Горком се погоршава туберкулоза, те Толстој због његова хапшења пише влади н једном царевом рођаку. Због притиска јавнога мнења консилиум лекара прегледа Горкога и налази да писац „страда од хроничне туберкулозе у оба плућна врха“, те да „даље држање под стражом може погубно утицати не само на његово здравље него и на живот.“ Тако, под притиском рускога народа и Европе, влада најзад пушта Горкога из тамнице и ујесен му допушта да може отићи ради лечења на Крим. Његов пут на Крим прате дочеци народа и демонстрације студената.

Популарност Горкога је на врхунцу и сва та бука око његова хапшења допире и до нас. „Застава“ јавља да је болестан; „Србобран да се „опоравио од своје тешке болести“, па чак се и орган Трговачкога удружења „Трговински гласник“ радује што је Горки оздравио, а реакционарни „Двадесети век“ доноси вест о његовом бављењу на Јалти. Готово све што смо испричали о његовом животу 1901 године налази се у нашим новинама тога времена.

Наша јавност пратиће и даље његов живот и његова дела. 1902 Горки је доживео још већу буку око свога имена. Те године приказане су му драме „Малограђанин“ и „На дну“ у Русији и Немачкој, те га академија у Петрограду бира за почаснога члана, стављајући га тако у ред са Чеховом и Корољенком. Али цар записује на рубу извештаја о избору ове ироничне речи: „Више него оригинално!“ — наређујући да се избор поништи. Ово царево мешање у одлуке академије изазвало је буру огорчења, те Чехов и Корољенко у знак протеста дају оставку на част академика.

О свему овоме пишу и наши листови. „Народни лист“, на пример, доноси изјаве руских академика поводом поништења избора, а нове драме Горкога изазивају у нас нарочиту пажњу. Године 1902 и 1903 у нашим листовима има прилично помена о драмама Горкога. Међу

· тим написима највише је утицао један чланак у „Српској застави“,

органу либералне странке, и један приказ у „Српском књижевном гласнику “ да се Малограђани појаве и на београдској позорници.

Овај приказ у „Српском књижевном гласнику“ написао је нико мање него — Божидар Кнежевић, скривен под псеудонимом Анакт. То је ваљда једини његов чланак о белетристици и врло је интересантан. Кнежевић, држећи се једнога немачкога часописа, овако суди 0 Горком: „Горкога драма је нов, јасан доказ за чисто епски карактер

1 Један део Пролећне мелодије — Песма о веснику буре =— био је ипак објављен у часопису „Жизњ,"