Naša književnost

392 Наша књижевност

боље по великом броју учесника у овом послу. Довољно је поменути само боље преводиоце; међу њима су Аксентије Бацета-Рујанац, Велимир Рајић, Косара Цветковић, Давид Пијаде, Јован Максимовић, Марко Цемовић, Окица Глушчевић, Риста Одавић, Драгиша Лапчевић, Никола Николајевић, Филип Филиповић, Милица Јанковић, Светомир Ристић, Јаков Р. Шантић, Озрен Суботић, Петар Кочић, Влада Стани: мировић, Миле Павловић, Евгеније Захаров, Милета Јакшић, Михаило Добрић, Михаило Ђорђевић, Брана Ковачевић-Бојовић, Мира Чехова, Бора Ковачевић, Милован Ђилас, Радован Зоговић, Родољуб Чолаковић... Исто је тако велики број и оних који су писали о Горком; ту су Исидора Секулић, Јаша Продановић, Бранислав Нушић, Петар Кочић, Милан Предић, Божа Кнежевић, Павле Лагарић, Миле Павловић, Јанко Перић, Озрен Суботић, Бранко Лазаревић, М. Н. Ћирковић, Драгољуб Илић, Вој. С. Поповић, Стеван Јањић, Павле Маринковић, Нико Бартуловић, Јован Кршић, итд. итд.

У Превођење Горкога има у нас два периода. Један је од 1900 до балканских ратова, а други захвата последњу деценију пред други светски рат. Између њих су две деценије ратова и диктатуре.

У првом периоду више се преводи по листовима због скромних издавачких прилика. Али је зато готово свака приповетка преведена по неколико пута, некипут у десет или чак и више часописа и листова. Тако је, на пример, Весник буре преведен девет пута, Једном с јесени 1], Кан и његов син 13, Песма о соколу 8, У степи 9, Пред животом 12, Писац који се понео славом 4, Јемељан Пиљај 5, Жрец морала 3, Бивши људи четири пута, и то рачунајући само српску а не и хрватску књижевност, Име Горкога појавило се испод његових списа више од пет стотина пута, чак и по најмањим провинциским листићима које ни најбрижљивија библиографија неће забележити.

Прва појава његових дела која су имала највише одјека у нас, ишла је овим редом: датуми у загради указују кад су објављена у Русији:

1900 Песма о соколу (1895).

190! Бивши људи (1897), Макар Чудра (1892), Фома Гордејев (1899).

1902 Јемељан Пиљај (1893), Једном с јесени (1895), О писцу који се понео славом (1901).

1903 Челкаш (1395).

1904 Малограђани (1902)

1905 Пред животом (1900), На дну (1902).

1906 Жрец морала (1907), Проглас пролетаријату целога света (1905), Проглас поводом рускога зајма у Евроли (1906).

1907 Мати (1907).

1908 На дну живота (1902).