Naša književnost

Максим Горки- у српској књижевности 393

1911 Матвеј Кожемјахин (1910).

Навели смо, наравно, само најпознатије ствари да се види како с= наши преводиоци труде да што пре упознају српске читаоце са делима Горкога. Нека од њих, забрањена у Русији, преводе се са за: граничних издања. Два његова велика романа, Мати и Матве; Кожемјахин, преводе се, тако рећи, још мокра од штампе.

Случај са Матером је нарочито занимљив. Овај роман који је од свих дела Горкога највише читан кад је преведен, преводио је из броја у број за „Радничке новине“ сам вођа тадашњих српских социјал-демократа — Драгиша '„Лапчевић, човек нешколован, али начитан самоук и један од најбољих тадашњих српских публициста, Он је знао само донекле руски, научивши га читањем књига, а не систематским учењем; па ипак, како је имао велико осећање српскога језика, то је — више препричавајући него преводећи, дао превод у снажном и добром стилу. Тај његов превод је идуће године, 1905 прештампан у засебну књигу и доживео је леп успех.

Горки је пре балканских ратова наишао на онако исти велики одзив у омладине, образованијих радника и интелигената као и пред последњи овај рат.

У нас се рано схватила тематика Горкога. Наши читаоци и при казивачи нису у Челкашу видели само скитницу са пристаништа, него снажну, слободну личност која презире личну срећу и ситну људску грамзивост. У Челкашу они су видели човека из народа, пролетера који верује у бољи живот, у будућност, супротно сељаку Гаврили, његовој саможивости и заосталости због столетнога мужичкога ропства, Радник и сељак у свом односу према револуцији, како је те односе онда изражавао Горки... Наши читаоци су то разумели, како се види из листова онога времена, као што су схватили да са Фомом Гордејевим почиње један нови Горки који је раскрстио са јунацима из својих првих прича. Место претераног индивидуализма, место људи који развијају слободу своје личности дотле да их се нимало не тичу остали људи, друштво и нација, јавља се нови човек који се бори за опште идеале свих људи, заједно са целим човечанством.

Мати је у нас имала двојак успех, и уметнички и политички. Уметнички је био толики да је овај роман читан готово с оноликим истим одушевљењем као Рат и мир почетком овога века, или Тургењевљеви романи осамдесетих година прошлога столећа. Политички успех био је још већи, јер су наши читаони У роману нашли Русију широких народних маса, а они су дотле знали само за Русију племића из Тургењевљевих и Толстојевих романа или за Русију интелигената-самомучитеља које им је приказао Достојевски.

Велики значај и утицај имало је Нолитово издање Дела Мак-

Реводима М. Ђиласа, Р. Зоговића,

вића, пок. Бранке Ковачевић-Бојовић и Мире Чехове. Нека

да је у нас