Naša književnost

394 Е Наша књижевност

Горки превођен без икаква плана, мање више случајно по листовима. Сад смо добили најбоља дела Горкога, приповетке, романе, успомене, од којих је добар део био потпуно непознат нашим читаоцима. Тако се први пут појављују његови романи Исповест и Троје а може се рећи да је им атвеј Кожемјахин, преведен 1911—1912 у загребачком „Србобрану , такође био потпуно нов за наше читаоце. Најзад, и „Едиција“ је објавила последње дело Горкога, његов големи гтопап-Нешуе Живот Клима Самгина као неопходну допуну Нолитовом издању Сабраних дела. Нажалост већина ових издања није потпуна; цензура је извесна места избрисала и ми ћемо добити потпуне текстове тек у новом издању „Културе“, које је ових дана отпочело.

Тако смо ми пред сам рат добили готово целога Горкога и ма да је политичка полиција под окупацијом, вршећи претресе по кућама, уништила велики број примерака, Горки је побожно скриван, читан, проучаван по српским градићима и селима, јер Горки у нас има читалаца у свим слојевима друштва. Исповест, роман о руском се љаку; мемоарска дела Детињство, Моји универзитети и Сусрети; слика маловарошке Русије Градић Окуров, као и последњи његови романи Дело Артаманових и Клим Самгин заједно с већ раније поменутим романима Матером и Фомом Гордејевим познати су и блиски српском омладинцу и интелигенту који чита. Горки је њима открио Русију и руски народ за последњих педесет година царскога режима. У широкој фрески Горки је дао и раднике и сељаке и паланчане и све слојеве великога града, буржоазију, чиновнике, интелигенцију, племиће. То разрачунавање Горкога са ста ром Русијом имало је великога утицаја међу српским читаоцима, тако да је у једном тренутку чаки Толстој, најчитанији руски писац у нас, био потиснут Горким. |

У

Занимање за Горкога, за његова дела и његову борбу, у нас је било нарочито јако после прве револуције 1905 и за последњих година његова живота кад је био на челу руске књижевности и кул“ туре, ма да се то занимање потврђује и у другим моментима.

Код нас је, на пример, чувени памфлет „О писцу који се понео славом“ био објављен у оба наша главна часописа, и у „Делу иу „Српском књижевном гласнику“, а у једном дневнику одмах, чим | из Русије, где је био забрањен, допро до нас, захваљујући заграничним издањима. Овај спис није белетристичан и забаван за обичне чи: таоце; Горки у њему објављује свој став писца-борца, али наши уредници схватају да је овај памфлет значајнији од многих забавних прича. Вреди поменути да се у „Мислима великих људи“ — руб рика у некадањим листовима за испуњавање малих празнина у ступцима — могу наћи често одломци из Горкога, а понајчешће из овога памфлета. Неколико социјалистичких и напредних грађанских листова