Naša književnost

Максим Горки у српској књижевности 395

донели су на пример овај одломак: „Јесте ли чули ма штогод о истини, о правди, о жељи да сви људи на земљи буду поносни, слободни, лепиг Ви желите само да сте сити, да сте у топлоти, да силујете и развраћате жене под видом љубави према њима! Хоћете да живите угодно, спокојно, у тишини, — ето ваше среће! А највећа вам је срећа жеља да стекнете, да ни из. чега начините новац. Срећа се, међутим, стиче снажним мишицама, а ви сте страшљиви, слаби, немоћни... Испунивши живот старачким нагризањем, гадњом дерњавом разочарања, својим жалбама на њега трујете слух ваше младе деце... После тога и деца, уморена од вашега причања о животу који не познајете, лагано иду утрвеним стазама, пре времена остарели, хладни, сити. Иду и траже живот топао, живот сит, живот угодан; налазе га и проводе тихо као и очеви. Они су као свеж креч којим се замазује пукотина на старој згради. Та гломазна, прљава зграда, сва је испуњена крвљу људи које је пригњечила. Она се тресе од старости и слабости, обузета предосећањем скорог пада, и у страху чека ударац па да се с треском сруши. И већ сазрева снага ударца, она расте, једва може да се уздржи, и час овде, час онде букне пламеном нестрпљења. Она ће доћи и тада ће стара зграда уздрхтати, сурваће се на ваше главе и пригњечити вас, ма да сте само зато заслужили казну што нисте ништа урадили. Али невиних нема на свету.

Прештампавање овога одломка по нашим листовима није случајно. За већинву читалаца и за многе писце, публицисте, уреднике у нас, некада је схватање књижевности било патриархално, наивно: књижевност је за њих била породична и друштвена забава, нека врста томболе у вишем смислу. Сад су напредни листови хтели да нагласе, наводећи Горкога, праву књижевност која треба да говори о истини и о правди, да проповеда борбу и пут у бољи живот.

Таквих цитата из Горкога можете наћи готово по свима нашим листовима пре 1912, као год и најразличније белешке о њему; Горки о стању у Русији, Горки и његови ученици, Горки и Шаљапин, Горки о Американцима итд. То занимање за књижевни рад и јавну делатност Горкога нарочито се осећа после револуције 1905.

Ухапшен 24 јануара 1905 у Риги због састављања прогласа у коме је позивао народ да руши постојећи поредак у Русији, Горки је убрзо пуштен из затвора и после учествовања у револуцији избегао је из Русије у Берлин, оданде је отишао у Париз и Америку, Тамо се сав заложио у штампи и предавањима за промену стања у Русији, 2 затим се вратио у Европу и настанио на острву Капри да се лечи и да ради.

„Све то сазнајемо из наших листова. Чим је био ухапшен, наши књижевници шаљу јруској влади ову петицију: „Потписани српски књижевници, без разлике политичких праваца, изјављују своју жељу да Руска Влада што пре пусти на слободу Максима Горког. Славни писац чини част целом словенском племену и његов велики књижевни