Naša književnost

Максим Горки и Художествени театар у 413

Присно спријатељен са художественицима, нарочито са Станиславским, Горки је читавог свог живота сачувао интересовање за све што се дешава у МХАТ-у, не остајући у тим својим односима само на плану уметничке сарадње у ужем смислу. Преписка између Горкога, с једне, и Станиславког и Немирович-Данченка с друге стране, објављена у Годишњаку Художественог театра за 19483 годину, претстав ља занимљива културно-историска документа за познавање и Герког и његовог позоришта. Она осветљава многе појединости из односа великог писца и Художественог театра, пуна је топлине, нежног поверавања, шала, права пријатељска преписка. На пример, у једном свом писму Станиславском Горки га моли да се заузме код С. Т. Морозова, добротвора Художественог театра, наклоњеног племенитим акцијама за добро народа, како би дечја „јелка“ у Нижњем Новгороду донела што више радости малишанима. У једном писму Немирович-Данченку он препоручује неку младу девојку за ученицу глумачке школе. Аксе нема талента, моли да јој се то отворено каже, па нека се врати кући; ако има талента и остане у школи, он је узима за своју стипендисткињу. Само моли да девојка не зна од кога прима стипендију. Нека јој кажу: „неки непознат човек“ или — просто, позориште. Поред тога што илуструју личност Горкога, та писма нарочито изражавају оно дубоко поштовање које он у свим приликама показује према Художественом театру, нарочито према Станиславском. На пример, 1912 г. Горком се обратила групг радвичких претставника који су желели да у Москви створе своје позориште. Горки је раднике упутио Станиславском < писмом у коме пише: „Ја знам, драги Константине Сергејевичу, да Вас, доброг руског човека, не може да не обрадује ова тежња маса ка уметности и да сте Ви сањали да пробудите ту тежњу... Ја сам уверен да тој ствари нико не може више да користи него Ви, нико није способан да је постави онако чврсто као што то можете Ви, и ја Вас молим да овој дивној ствари поклоните део Ваше пажње, срца и ума.“ Не само у конкретној сарадњи на извођењу његових драма и не само у платонском подржавању иницијатива Художественог театрг, Горки је, може се рећи, живо учествовао и у невидљивим напорима свог омиљеног позоришта ка новим успонима. Приликом седамдесетогодишњице Станиславског, 1933, Горки је написао једно значајно писмо оснивачу Художественог театра (објављено те године 29 јануара у „Известијама“), у коме, говорећи о огромним заслугама слав: љениковим, нарочито истиче његов педагошки рад. Брига о новим кадровима руских драмских уметника није знак конвенционалне пажње. Горки је томе питању истински посвећивао и пажњу и време. Он је дао Станиславском идеју да примени импровизације у раду са ученицима и Станиславски је увео тај метод, трудећи се да код ђака у студију МХАТ-а развије стваралачку фантазију. У часопису „Октобар“ штампао је 1937 (број 6) једно писмо Горког Станиславском, у коме он даје обрасце импровизација. У |деном другом писму Горки каже како би желео, кад би Станиславски могао к њему да дође са