Naša književnost

И РЕ

ти

зи 2.

а =

414 : Наша књижевност

десетак ученика, да и он учествује у њиховом раду. У теку формулисања свог система Станиславски је често о томе говорио Горком и Горки му је указивао сву могућну моралну потпору да освоји терен за примену првог дефинитивног изграђеног метода за васпитаван ученика у глуми преживљавања. М један сентиментални моменат из живота Максима Горког везује се за Художествени театар. Марија Фјодоровна Андрејева, жена Горкога, била је глумица МХАТ-а. Пре тога, и Чехов се оженио једном глумицом Художественог театра, славном Олгом Книпер.

После 1905, у летопису Художественог театра дуго не сретамо нове драме Горкога, док су старе, нарочито „На дну“, стално на репертоару. У једном писму Станиславском из 1910, Горки помиње свој комад „Сусрет“. („Хоћете да поставите „Сусрет“ 2 Изволите, ако налазите да вреди.“) Уствари, комад је први пут игран тек 1939 г. у мо. 'сковском позоришту Сатире. У писму од 1 јануара 1936 упућеном Не мирович-Данченку, Горки каже како би МХАТ 2 желео да игра „Васу Жељезнову“. Он је молио да причекају док поправи комад, који је сматрао за неуспео. Нову варијанту, како каже у истом писму, шаље и Немирович-Данченку да се „само упозна“ с њом, не говорећи, из скромности, о евентуалном постављању „Васа Жељезнова“ у МХАТ-у 2 није играна.

Два најкрупнија драмска дела Горкога из познијег времена, не гор Буличов“ и „Непријатељи“, која улазе у класику руске књижевно. сти, играна су на сцени Художественог театра последњих година пи“ шчева живота. Премијера „Јегора Буличова“ била је 6 фебруара 1934, а премијера „Непријатеља“ 10 октобра 1935. Под уметничким руко“ водством Немирович-Данченка „Буличова“ је режирао В. Г. Сахновски, док су „Непријатеље“ режирали Немирович-Данченко и МЕ 19 Кедров. 8

Коментатор Горкога Ј. Јузовски назива комаде „Становници летњиковца“, „Деца сунца“ и „Варвари“ „интелигентском трилогијом“, а комаде „Васа Жељезнова“, „Зикови“ и „Јегор Буличов“, трговачком трилогијом“, према темама које се у њима обрађују. Из тих двеју трилогија, видели смо, у првој фази драматичара Горког и Художественог театра „Деца сунца“ су, у бурној 1905 години, непосредно учествовала у револуционарним сукобима. „Јегор Буличов“, у новој фази драматичара Горког и Художественог театра, у временима када се, много после 1917, увелико изграђивао нови друштвени склоп, приказује људе који су отишли међу смирена историска факта. Буличов Це изишао из сељачког света, бистрином схватио законе стицања новца, па упорством ушао у трговачки сталеж, заузео у њему знатно место, али, на крају, увидео да је снага буржоаског света само илузија н да је пут којим је ишао био лажан. Последња драма Горког постављено за његова живота на позорницу Художественог театра били су „Непријатељи“. У тој претстави генерација „старих“, с којима је писао почињао, била је достојно заступљена; играли су Качалов, Книпер-

; | ' ђ |