Naša književnost

Максим Горки и Художествени театар

Чехова и Тарханов. Замисао Немирович-Данченка и креације свих личности у комаду стављају се међу најбоље што је створио Художествени театар. Приликом међународне изложбе у Паризу, 1987, художественици су приказали „Непријатеље“, „Љубов Јаровају и „Ану Карењину“. Општи утисак био је да су чланови Художественог театра успели да у ова три комада прикажу смисао и суштину нове епохе. За „Непријатеље“ критика је истакла да су у њима нађена квалитативно нова решења класике, а за завршну сцену претставе речено је да спада у ремек-дела позоришне уметности.

Ако погледамо биланс једне ратне године Художественог театра, на пример 1943, видећемо да су по броју претстава на првом месту Чехов („Вишњев сад“ и „Три сестре“ (и Горки) „На дну и „Непријатељи“). - Е

На крају овог сумарког прегледа намеће се једна мисао. Као колективна уметност не само по томе што је она синтеза разних уметничких врста, него, нарочито, по томе што се она, у савременом смислу, не може више замислити без уједначене скупне игре, позоришна уметност захтева потпуно предану службу свих снага колектива једној сврси, основном задатку његовом, израженом у свакој претстави посебно и у обележју једног одређеног стила. Ту истину су схватили чланови Художественог театра већ од својих првих почетака, захваљујући, пре свега, генијалности Немирович-Данченка и Станиславског. Прожети том свешћу, они су створили не само најбоље руско и совјетско позориште, него, неоспорно, и најпознатије и највише цењено позориште у савременом културном човечанству. Томе су допринели веома много Чехов и Горки, Мако је Чехов мало година живео и писао, ни наше поколење, више од четрдесет година после његове смрти, не може да га замисли без Художественог театра и Художествени театар без Чехова. Горки је много дуже ишао заједно са Художественим театром, и то у временима која су за Русију и човечанство претстављала прекретницу у области уметничке суштине и односа народних маса према уметности. У том периоду, испуњеном ра: дикалним преображајима, драмско дело Горкога било је животворна снага Художественог театра, који је, са своје стране, драмском делу Горкога дао такву сценску садржину, да оно у његовој интерпретацији данас спада у највеће резултате најбољег позоришта.

Художествени театар може бити поносан што носи име Макси: ма Горког, као што је Максим Горки могао бити поносан што је његово име дато Художественом театру.

Качалов је у своме дневнику забележио ове речи Горког из 1999 и 1933, после „Блиндираног воза“ и „Васкрсења“: „У вашем позоришту памет и срце иду заједно... Силно позориште... Да, да, ви све можете, свемоћни театар.“

А „свемоћни театар“, љубимац свога народа, не би био оно што јесте без писаца као што је Максим Горки, М. ЂОКОВИЋ