Naša književnost

Функција улога у „Непријатељима" Максима Горког 421

ђу господаре. Његова је функција изложити беду, недостојност и комику те врсте људи, који су се одвојили од своје класе те се лепе за господу, служе им као пси за отпатке са трпезе, понизно и одане, искоришћавани и награђивани презрењем и ударцима ногом. Стари ислужени војник Коњ и глупи ујак Генерал имају функцију: показати како се у том поретку паметан човек дресира тако да служи глупаку, како ту ум и способност кладе ваљају, а ограниченост командује. Било би апсурдно одредити приказивачу Пологија задатак: хоћу да будем бедан, недостојан и комичан, или Генералу: хоћу да сам глуп. Али беда једног и глупост другог ипак морају да се изразе: не као њихова свесна намера, него као ненамеран резултат, не као задатак, него као функција.

Функција Јакова Бардина, неизлечивог алкохоличара, јесте: изнети несрећу, безизлазност и неминовну пропаст „људи треће групе", оних који нити раде за хлеб нити згрћу капитал, него се потуцају по „ничијој земљи“, између непријатељских табора.

Захарову жену Полину играла је у Акдрами Мичурина-Самојлова. Она сама пише поводом своје педесетогодишњице: „Револуција је дала глумцу савршено нову стваралачку основу... Раније, играјући негативне улоге, ја сам их осветљавала кокетеријом, афектацијом, љубомором, личном интригом итд. ИМ увек сам се трудила да их оправдам. Иначе моје личности нису живеле. А сад... ја шибам подлаштво, похлепу, егоизам, самољубље, бескрајну глупост... Класну мржњу, дубоку и неисцрпну, вешто маскирану „лепим васпитањем“, настојим да покажем у улози Полине у Непријатељима“. — Тешко да има човека који хоће да буде афектиран, подао, бескрајно глуп, стога се оправдавање улоге не коси са задатком глумчевим; али функција улоге мо: же бити да покаже афектацију, подлост, глупост, класну мржњу.

Жандармеријски капетан Бобоједов има да покаже духовно сиромаштво и плаћенички однос претставника власти према капиталу којему служи; Синцов прости хероизам пролетера-борца, Љевшин човечност и мудрост, супериорност простог човека из народа, сељакарадника. М тако даље. Свака улога има своје тачно одређено место, своју функцију у комаду.

Такав начин посматрања олакшава изналажење битног у улови, а тиме и правилну поделу улога, нарочито у малом ансамблу, оскудном у глумцима који би потпуно одговарали личностима замишљеним од зутора. Гогољ инсистира на том да Земљаника буде дебео а покретан, А ако у трупи нема ниједног дебелог глумца Киме га земенити2 Сетимо се шта је функција Земљанике у „Ревизору“: показати пакост, завидљивост једног од тих чиновника, у друштву у којему потпуно отсуствује дружељубље, где један другом ради о глави. Пакост покреће Земљанику. Уколико је већа његова дебљина, и уколико већа његова покретљивост упркос дебљини, утолико пластичније долази до израза та пакост, која је у стању да онако гломазно, тромо тело покрене и