Naša književnost

442 Наша књижевност

се увек њему обраћали, сматрајући његово мишљење за најважније. И у то време Горки је написао дела која су постала златна основица не само руске већ и светске књижевности: „Мати, „Непријатељи“, „Бајке о Италији“, „Живот Матвеја Кожемјакина“ и многих других.

Године 1911 Горки пише чланак „О писцима самоуцима“. У њему изражава увереност да ће писци из народа створити своју уметничку књижевност, „То уверење је никло на основу мојих дугогодишњих посматрања напора које стотине и стотине раденика, занатлија упорно троше у покушајима да на хартији изложе своје мисли о животу, своја запажања, — говорио је Максим Горки. а

Године 1915 Горки је основао часопис „Летопис“. Он уједињује око овог часописа обдарене писце из народа.

__У огромној количини слатих му рукописа Горки је пажљиво истраживао дела писана са талентом... У „Летопису“ су се почели штампати песници В. Мајаковски, М. Герасимов и други. На страницама тога часописа први пут је штампана поема Мајаковскога „Рат и мир“, дело по снази и грандиозности патоса, по напетости звучања, високо над општом масом антиратне књижевности тих година.

После Октобарске револуције Горки наставља своју бригу о писцима почетницима. Године 1921 Горки је говорио с Лењином о младим писцима, о стварању великога књижевног листа у коме би они могли штампати своја дела. Лењин је помогао Горкоме. Тако је било основан часопис „Црвена новина“.

Ускоро Горки стаје на чело свег књижевног покрета у земљи. Постаје претседник Савеза Совјетских писаца. Његова брига о младом књижевном покољењу достиже свој врхунац. Он организује часопис „Књижевна подука“ где се објављују теоретски чланци, анализа појединих дела.

Пун захтева према себи, Горки је захтевао много и. од писаца

почињали. Рад и стрпљење је захтевао од сваког писца. Бри-

који су итају књиге,

нуо се о њиховом образовању, саветовао их да више ч радо их дајући из своје обимне библиотеке.

„Чинило се да раздаје нама, још недоученим, рендета и чекић рад“, — згодно. је рекао дечји писац Корнеј Чуковски, у чијем животу је Максим Горки одиграо велику улогу.

Горки се није журио да све одреда увуче у редове књижевника. Знао је да се у народној маси налази неисцрпни мајдан обдарености, али је обдарене бирао са нарочитом пажњом. Тако оштро пише једноме од својих дописника: „Ваше ми приче дају утисак да ћете писати као што многи пишу, али због тога не вреди да вам помажем.“

Брижљиво је подизао Горки писце руске књижевности, делећи обдарено од осредњега, топло помажући обдаренима у њиховом раду и образовању. На њих је много утицао личним примером, показујући до које се висине знања и умења човек може дићи. је.

СЕРАФИМА БАБЕНИШЕВА

егза

маварске тренира

уља багрем чика јереси