Naša književnost

204 Наша књижевност

је исто тако Иљич хтео да убеди Горкога у правилност својих погледа, ватрено их је бранио.

У писмима Горкоме види се јасно брига Лењинова о њему. Сви знају колико је био пажљив Мљич према људима, како се бринуо за њих. М сам Алексеј Максимович више пута је писао о томе. Увиђали су то сви.

Бринуо се Иљич за здравље Алексеја Максимовича. Стално се распитивао за њега. Саветовао да се лечи код најбољих лекара, да испуњава прописани „режим“ („прижим“, — тј. притисак, на руском — како је у шали говорио Иљич), да не ради ноћу.

Иљича је у емиграцији мучило то што се мало виђао с радницима. Заиста, у емиграцији је било много радника. Али су они обично брзо ступали на посао и везивали се с посебним француским или швајцарским интересима, и живот у емиграцији брзо је остављао трага на њима, Зато је он увек радије општио са радницима који су путовали у иностранство само на кратко време. Иљич је нарочито био задовољан са радом каприске школе у Лонжину. 1913 мислило се на одлазак радничких изасланика у Пароњин (у Галицији, близу Кракова). Горки је још мање имао могућности на Каприју да се сретне с руским радницима и Иљич је потпуно схватао да му је због тога било жао.

Позивао га је у Пароњин.

„Ако здравље дозволи скокните, збиља, на кратко време. После Лондона и школе на Каприју срели бисте се са још неким радницима“.

Сачувала сам једно Иљичево писмо из јуна 1919 год. Путовала сам агитационим бродом „Црвена Звезда“, писала сам Иљичу о својим првим утисцима, и Иљичу је пало напамет да би дивно било и Горкога послати да путује. „Замолио сам телеграфски — пише он —- да ли се може добити карта на „Црвеној Звезди“ за Горкога. Долази сутра овамо и много бих желео да га ишчупам из Пићера (Петрограда), где се био много нервирао. Надам се да ћеш се и ти, а и остали другови, радовати што путујете с Горким. Добар је он другар“.

Мало сам виђала Иљича с Горким.

На лондонском конгресу нисам била нити сам путовала на Капри; а у Паризу, Москви, Горкоме, кад би код нас долазио Алексеј Максимович увек сам се трудила да будем по страни, да поразговарају потпуно искрено и насамо. -

(Превела с руског Н. 5, ПЈ) . Нн. КРУПСКАЈА