Naša književnost

Максим Горки у Италији ' 237

== Неостварљиво, и ке може бити остварљиво. Биологија је биологија, и смрт је њен основни закон.

— Али ипак је можемо преварити Она ће закуцати на врата, а ми ћемо јој рећи, изволите после сто година,

— То можемо.

—- А ја, па и остало човечанство ваљда, од вас нешто више и не тражимо,

У Соренту је тада живео сликар В. Ј.

— Тај сликар је необичне радне снаге и осетљивости, господине мој. Њему су, знате, стари талијански мајстори дали крила, и по њему се може судити каква је била трудољубивост наших предака.

— И таленат.

Он погледа на ме искоса, осмехну се:

— Таленат је, знате, врло нежна ствар, може се и не приметити, може се и упропастити грубошћу, Таленат треба дуго и пажљиво неговати.

И сместа је почео да прича о људима који су унаказили, који су искварили, скршили свој живот само зато што нико није приметио њихов таленат. Од прошлости прешао је на садашњост:

= Русија је, господине мој, увек била домовина талената, а сада је управо неко одгајилиште талената! Управо тако!

И он се срећно насмејао. Очи су му блистале. Подигао је мало руке, да би се слила надошла крв.

— Чак је и пејдаж постао лепши. Видели сте на Волги: само равно поље. ·

Нисам га разумео.

Горки понови:

— Равно поље —- то значи нема међа, граница, закрпа, тако да кажем. Само тненица: на стотине врста. То је и монументално, и врло лепо, и за човека врло лепа позадина. Стоји тако неко с раменима од хвата, осмехује се — врло монументално.

Радио је непрестано, и радовао се кад и други раде. Волео је причање о раду, замисли, волео и сам да прича о својим замислима.

Једно два дана по моме доласку у Соренто казао је:

= Ви, знате, треба да радите овде.

Осмехнуо се:

— Ово је овде чувен крај и сав одише радом. Овде је, кажу, радио Тасо, исто тако и Кнут Хамсун, а ено тамо, преко, на Каприју неки Максим Горки подвизао се са својим ученицима ,..

Зажмирио је и рекао тихо:

— Као што о мени сад пишу: „Певао је псалме и био врло благоџастив“, |