Naša književnost

238 Наша књижевност

И — насмејао се:

Не ом Новиков-Прибој. Свему прилази и прстом, прстом... Он показа како је Новиков-Пибој додиривао прстом прел“ мете, као да опипава њихову чврстину. — Затим узима рукопис, а

Иван Буњин подиже обрве и једнако се чуди: како се то морнар усу“ ђује да пише приче2 Па да је бар поморски поручник!..

(он се наже према мени:

— (О чему мислите да пишете2

Рекох да ми је тешко писати кад се око мене говори туђим језиком, кад је око мене туђ град и сувише јарко сунце,

_- А ви покушајте да напишете драму. Можда ће вам то шаренило говора помоћи. А ја сам, ето, написао наставак „Јегора Буличева . Хоћете ли да прочитам»г А после, кад напишете и ви ћете прочитати. Дохватићемо се.

Натакао је лагано коштане наочари.

Читао је „Достигајева . Он је читао необично лепо, нарочито кад је било мало слушалаца, Није одвајао интонацијом поједина. лица, није мењао гласа, али у његовом лаганом читању, у свакој фрази, коју као да вам је пружао рукама, у том огромном покрету мисли, које су се изливале на вас са страница, осећало се неко широко леб дење, неко уздизање у круговима. Ви се обазирете, простор прел вама је све шири, и срце вам обамире, и помало завидите, али је то лепа завист!

Завршивши читање, он је скинуо наочари и погледао на нас испод ока, мало збуњено:

— Па хајде, дохватимо се.

Није му се свиђало наше усхићење пуно поштовања. Објаснио сам да је тешко наћи се у драми при тако одличном читању. Он је дунуо на нос и рекао:

__ Једнако измишљате. Шта велите, има ли много недостатака у форми

На мој одговор, да сувише јасна форма приморава понекад писце да објасни ситуације у роману или драми, продубљујући их само у крајњем случају сликом, а не објашњењем, и да су споредни путеви често најживописнији и најмекши, он је казао:

__ Меки зато што је много блата.

+

Увече, лупкајући прстима по столу, после одиграних уобичајених неколико забавних партија карата, он рече изненада:

= (Супа == празнујем! Ићи ћемо у Напуљ, треба им показати град. Е

Његове речи изазвале су велику ужурбаност у породици. Алексе! Максимович ретко је излазио, шкодило му је много ходање, а није било јасно ни какво ће бити време, — ипак је то још био месец

јануар,