Naša književnost

244 у Наша књижевност

Али и ако је мој младић добро знао све то, ипак — он је био човек! И још поред тога сви су писци и друге мудрице — људи мање или више ограничени. Он је почео да осећа да му је пријатна та У порна пажња публике. Он је почео да добија од читалаца ласкава писма.

Један је писао: „Талентирани , други је црним на беломе шарао: „Многоуважени“, нека читатељица је написала просто али силно: „Дуо! Хвала!“ као да 10] је писац свилу за блузу поклонио. А један књижар му је послао овакво писмо: М. Г. г-не списатељу! Будући заинтересован зашто публика тако много купује ваше књиге, — ја сам исте прочитао и из мене су се излили стихови који доле следују:

Као љиљан у риту У мојој тужној души Цветале су маште и снови О животу без препрека, ПЦветале су оне, али ретко, Цветале су и венуле, И у талогу срца трулиле И врло ружно заударале... Али ти си ми продро у срце: Својом ватреном речју Као искрама си осуо Ти мрак моје душе. И запламтео сам ја страсно, [И постао безумно храбар, И сад гордо миришем На опаљену чекињу. С искреним поштовањем Семјон Јастребов

Н много других слатких ласкања лобкђао је мој лисац од публике. А ђаво, верни пратилац писаца, смејући се говорио му је: „Не збуњуј се, лудице, та ти си то заслужио. Ти си сад публици као млада љубав кица слабоме старцу. МИ зато се не претварај да ти је криво, јер караш воли да га пеку на кајмаку, а писац — да га суше на диму славе. Хо-хо-хо!“

И тако, ево мој дечко поче помало да се показује заљубљеној у њега публици. Види, она пљеска. И поче на то да се навикава, као пијаница на ракију, и постаде му досадно да живи без пљескања. И уз то младић поче да се горди.

Тако једном, у неком модерном месту, окружила га је гомила публике, притисла уза зид ин, лупајући у дланове одобравајући викала: „Браво! Бра-а-во!“ А он је стајао пред гомилом, умиљато се смешио и било му је тако слатко, као да су та у чистом меду кували... Први пут је он видео публику тако изблиза... И одједном му би незгодно пред њом, чак непријатно; учини му се као да ће сад почети да га голицају испод мишица, и у глави почеше да му се роје разне ружне мисли.