Naša književnost

(6 писцу који се понео славом 247

— Господо, — рече он — ваша пажња пријатно голица моје срце. Чини ми се, да вас разумем. Кад сам био мали и слушао војну музику, ја сам увек трчао за њом, и мене је такође занимала не толико сама музика, колико то како је војник који је свирао у велику трубу надувавао образе. Хвала вам, господо!

— Браво! — повика публика.

— Ми вас волимо! — гласно рече неко. :

— Хвала — још једном рече писац узбуђен и разнежен. =— Бр-а-во!

А ђаво иза писца стоји и само се лотсмехује, лукави!

— Ви сте стрпљиви зато што сте робови. Вас бију, ви ћутите; вас вређају, ви се смешите. Ви се љутите само на жене кад није ручак укусан, а мучите се због грамзљивости за задовољствима, од зависти једног према другоме и од рђавог варења желуца. Кад вас ципела жуљи, ви јаучете: „О, како Шопенхауер има права! А кад чујете узвик „слобода“, ви мислите у себи: „Шта је њему Хекубаг“ Баве нека вас све носи! Кад бисте ви знали како сте јадни, како сте одвратни, како је ужасно и тешко живети међу вама! Вама говоре да је живот страшан, мрачан, да је сав натопљен крвљу. Ви одговарате да је ваш живот само гадан и досадан. И кад вам показују смрт и ужас те гадости, ви остајете спокојни и интересујете се само једним — да ли је лепо казано. Естетичари, који тонете у прљавштини, да се бар хоћете што пре угушити у њој!

Публике је све мање бивало. Она не воли дугачке говоре, А ђаво се осмехивао — та он је знао праву цену свега тога! Али беседник. одушевљен испуњавањем своје дужности није ништа примећивао.

— Живот јуначки је песма, а човек који тражи срце, њега не налази, хоће све да зна, а не може, тежи да буде силан као отац његов на небесима, а нема снаге да победи своју слабост, Јесте ли слушали ви штогод о истини, о правичности, о жељи да видите све људе на земљи поносите, слободне, лепег... Ви желите да будете само сити, да живите у топлоти, да злостављате и развраћате жене под изговором љубави према њима! Ви желите да живите спокојно, удобно, скривено, то је ваша срећа! А жеља. ваша, најлепше среће "жеља је да купите за две копјејке пет. Срећа се хвата снажним, мускулозним рукама, а ви сте страшљиви, слаби, млитави. Ви чак ни муву не можете да ухватите без туђе пемоћи, ви се и с мувама борите помоћу отровних хартија „смрт мувама“. Мени је жао мува. Оне зује и сметају спавању, али ја бих радо написао за вас једну хартију „смрт мувама' па да се читајући, отрујете неспокојством... Видим, ја немам права: овде се ви буните... Кад вам постане неудобно да живите, зато што нема довољно плате да се исхрани породица, или што су вас изневериле жене, јер им је досадно да живе с вама, ви јаучете, философирате, живот вам се чини гадан и тежак све доклегод вам не повећавају плату, или док не нађете себи љубазнице. ЈА.