Naša književnost

583

На осињачу

помисли да је озбиљно болестан, одлучи да још сутра треба да пише оцу у Рим да свакако поради да га одовуд, с овог све немирнијег осињака, што пре премести ближе кући или куд било, макар и на фронт, и онако обучен, са чизмама на ногама, прући се по свом војничком

кревету. Хниу-ху... Ветар је једнако дувао, киша је лила, на крову је пркосно, као да му се руга, тандркао одваљени комад лима.

ЕРИХ КОШ

Погинули друг, уљани цртеж Боре Баруха