Naša književnost

586

Наша књижевност

Сан постаје и дан и све што дан носи.

све што дан открива и све што ноћ крије: маштања, снатрења, поноси, заноси.

Дан се у сан стапа и сан у дан слије.

Дан и сан се слију у наше улице: мостови над реком и Красноармејци. сусрети и речи и добродошлице,

загрљаји братски, цвеће и осмејци.

РАЗГОВОР СЕЉАКА СА СТРАНИМ ДОПИСНИКОМ

— Новинар си страни, кажеш. Онда пиши за новине да смо били годинама, вековима овде, на мразу, на киши. Пиши: данас сунце сија и над нама.

Пиши, забележи за новине и то:

да су наша вера наши виногради, наша поља плодна, устрептало жито и столетње шуме и воћњаци млади.

Да је наша вера рука наша јака процветала цветним жуљевима рада. судбину запиши чобана и ђака: узданица млада да је наша нада.

Пиши за новине о земљи, о пољу о потоку крви и потоку зноја

и о лицу мајки узораних сољу неканутих суза после сваког боја.

Пиши и о нашим гуслима, о фрули, о звуку, о гласу преко ораница.

О струни, о вери коју нама ули кроз векове звук са уздрхталих жица.

Запиши: ми сами судимо о срећи. Ковачи смо њени и на своме своји. Пиши да ће реке, где су текле, тећи режали курјаци или не, ма који.

ГВИДО ТАРТАЉА