Naša književnost
586
Наша књижевност
Сан постаје и дан и све што дан носи.
све што дан открива и све што ноћ крије: маштања, снатрења, поноси, заноси.
Дан се у сан стапа и сан у дан слије.
Дан и сан се слију у наше улице: мостови над реком и Красноармејци. сусрети и речи и добродошлице,
загрљаји братски, цвеће и осмејци.
РАЗГОВОР СЕЉАКА СА СТРАНИМ ДОПИСНИКОМ
— Новинар си страни, кажеш. Онда пиши за новине да смо били годинама, вековима овде, на мразу, на киши. Пиши: данас сунце сија и над нама.
Пиши, забележи за новине и то:
да су наша вера наши виногради, наша поља плодна, устрептало жито и столетње шуме и воћњаци млади.
Да је наша вера рука наша јака процветала цветним жуљевима рада. судбину запиши чобана и ђака: узданица млада да је наша нада.
Пиши за новине о земљи, о пољу о потоку крви и потоку зноја
и о лицу мајки узораних сољу неканутих суза после сваког боја.
Пиши и о нашим гуслима, о фрули, о звуку, о гласу преко ораница.
О струни, о вери коју нама ули кроз векове звук са уздрхталих жица.
Запиши: ми сами судимо о срећи. Ковачи смо њени и на своме своји. Пиши да ће реке, где су текле, тећи режали курјаци или не, ма који.
ГВИДО ТАРТАЉА