Naša književnost

Прве наше сатире 593

Занимљива је још једна црта, заједнччка Бранку и Стерији. Додуше, код првога она је само овлаш повучена, јер је он имао пречи циљ, а код другога је потпуно јасно обележена. И један и други — то се види, углавном — осећали су неправедан и мучан положај раднога света, потлачених класа, које они обојица виде као „сиротињу“ и тако је и крсте, и које и постоје да би други у изобиљу и нераду жевели. „Обично — каже Стерија — велика господа планове праве, које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар слави, ако ли пак не, слуге су криве“. Своју мисао о сиротињи Бранко је казао простије и сликовитије:

Па што на штир сиротиња зија, Мислиш чини зато што јој прија2 Штира жваће, али од невоље,

Шта ће, јадна, кад не дају боље.

Сем овога, и много више, заједничко је Бранку и Стерији исмевање старинског начина писања, оног летења по облацима док ноге остафу на земљи, оног шаблонског и бескрајно досадног признања муза, разних богова и богиња. Стерија, потсмевајући се томе призивању, тој такозваној инвокацији, као што се може и очекивати од једног рационалистички расположеног књижевника, даје савет писцима да више уче и читају, и да се спреме за свој тешки позив; Бранко, млад, несташан, романтичарски расположен, тера шегу са инвокацијом, обраћа се Аполону, „убавом голаћу“, као да су другови са неке пијанке, тражи од њега крилатога Пегаза, који, после на путу, „мота травицу“ као да је одрастао у ергели. Даље, и у вези са овим, и један и други, и Бранко и Стерија, разбијају све калупе књижевне, крше све прописе, све „старе добре навике“. Стеријин јунак. Роман. веома је неваспитан и ради све супротно ономе што су радиле личности из старијих ромака: не плаче, осећа глад. рче кад спава, напушта своју спаситељ ку, и ко ће да опише читаво његово „невоспитаније“>2 Бранко, он је сам јунак, упркос одаџијама, класичарима, објективним лиричарима, славено-српским писцима, пева ону пусту и изазивачку песму:

Убав момак, гиздава девојка, Дивно ли јој напупила дојкг!

Довде, углавном, могло је да иде поређење Бранка и Стерије, и то, опет да поновимо, само с обзиром на предмет њихове сати. ре, јер у начину обраде, у изразу, у стилу уопште, у менталитету и ставу, сасвим природно, има огромних разлика, Поред осталих, да наведемо само једну, битну: Стерија често даје поуке, често је дидактичар; Бранко, напротив, чак и кад хоће да буде дидактичар, рецимо у оном тренутку кад позива омладину да приступи светој Вуковој руци која је расковала вериге, чак и тада не осећа се као дидактичар. !

38