Naša književnost

594 Наша књижевност

Не треба ни наглашавати то да Бранкова сатира садржи много штошта чега нема у Стеријиној, и обрнуто. Далеко би нас одвело претресање свих места у овој дугачкој алегоричној песми. Шта све Бранко није додирнуо» Кад би човек имао времена, могао би да спомене и то како је песник описао калуђера баш онако као што га оипсују народне приче: без кротке смерности поред печења и рујног вина. Али ми немамо времена, и зато ћемо се задржати само још на једном месту, важнијем, тамо где песник говори о постанку света и човека. Пошто је све створио, да не набрајамо појединачно, и пошто „јарко сунце на небо намести“ да би јарац и магарац видели да једу, Бог

...у прашину пљуну,

Згради блато, па у њега дуну, Блато живну, ето ти човека,

А Бог њега овако дочека:

„Чу ли, чоче, чу ли, дете моје, Што год видиш, све је ово твоје: Ватај, руши, чупај, једи пеци,. Боди, гуши, натичи и сеци, Туци,; гули, пали, дери, кољи, Царуј, сине, по својојзи вољи!“

Јачина сатире, оштрина исмевања познате приче о остворењу света, налази се управо у божјим речима упућеним човеку, у речима које указују на ону хаотичну и рушилачку делатност човека кад хоће да подјармљује и да „царује“.

Ш

Има још један наш старији књижевник који се не може озбиљно узети као сатиричар, јер је написао свега неколико песама са нешто сатиричких, боље рећи, ироничких акцената. Од њих је од извесног значаја само једна. То је Јован Илић, песник сонета „Ох“, идиличног епа „Пастири“, многих источњачких песама и других веома блиских народној поезији; као што је већ познато, романтичар, одушевљен идејом о словенској заједници и аутор песама „Жишка“ и „Москва“, противник германских освајачких подухвата и као такав аутор песме „Авет“, која почиње стиховима из „Сирене Мора Јадранскога“:

Ако се пак уфаш, бане, в помоћ нимску Веруј Нимцу, да знаш, кб сунцу зимску!

Реч је, да пређемо на ствар, о његовој песми „Слијепац“. То је гуслар. Пошао је из села у град да пева о јунаштву „и чојству“, што би рекли Црногорци. Али су га „пуковници и славна господа“ овако дочекали:

„Нити гуди, ни гудала вади, Вође нитко ни хабера нема Шта пјан Марко по свијету ради,