Naša književnost

564 Наша књижевност

уколико је то било на народном језику — кајкавским дијалектом, различним од дубровачкога говора, а Срби су се служили језиком цркве; који ће ускоро дотеривати према језику из руских књига.

Али како у седамнаестом веку готово свуда расте занимање за драму и позориште, то га има и у овим крајевима. Почетком овога века јавља се тако звана школска драма у Загребу, а у осамнаестом веку јавиће се и у Војводини.

Дошла нам је из два извора: у Загреб су је донели језуити који су школу сматрали важним оруђем за борбу против протестаната И за своју делатност уопште; у Војводину су нам је пренели учитељи које смо из страха од уније довели из Русије.

Језуитска драма кроз читав век и по — од 1609, кад је претстављена Жртва Аврамова, па све док се 1766 није појавио први превод на кајкавском — била је искључиво на латинском језику, те њено испитивање припада историји наше културе, а не књижевности.

За историју јужнословенских књижевности има нешто више значаја, иако је иначе без књижевне вредности, драма Емануила Козачинскога, написана по свој прилици 1733, а приказана у Сремским Кар: ловцима 1736 под називом Трагикомедија содержашчаја в себје тринадесјат дјејствиј — зато што јој је предмет из наше прошлости и зато што није писана латински него словенски, али загребачки покушај има ту предност да је сто тридесет година старији. Првобитни текст ми данас не знамо, али имамо њену прераду, коју је извршио с пијететом Јован Рајић и штампао 1798 под називом Трагедија сирјеч печалнаја повјест о смерти псследњаго царја сербскаго Уроша тата и (о та денију сербскаго царства.

Занимљиво је овде поменути да нам је и ова драма, на неки начин, посредно, дошла преко језуита. Она је пуна алегорија и поука, те више личи на средњовековне мистерије и моралитете него на данашње или дубровачке драме, ма да ју је Рајић прерадио и првобитних тринаест чинова свео, према класичним правилима, на пет. Преко Пољске и њених школа, које су биле у рукама језуита и других калуђерских редова, овакви позоришни комади продрли су у Украјину, у православну кијевску Духовну академију, одакле су дошли и наши руски учитељи. Козачински је ипак унеколико модеран и оригиналан, јер је У конвенционалној форми „школских драма“ и у тзв. пољском стиху тринаестерцу дао нашу прошлост од пропасти царства до Чар. нојевићеве сеобе а не религиозни мотив.

1766 појавила се и у загребачкој семинарији драма на народном језику, наравно на кајкавском дијалекту. То је била драма о Киру славног француског језупте Шарла де ла Ри. Убрзо ће се приказати и Лизимах, друга његова, исто тако популарна драма у језуитским школама онога времена, која је 1768 и објављена, те је тако први штампани позоришни комад на кајкавском у нас,