Naša književnost

70 Наша књижевност

— да се још последњи пут покуша „изложити и разложити“ мађарској

влади да Омладина тежи „братској сагласности и узајамности свију

народа и људи на пољу науке и општег напретка“ и да би „интересу

и части и самог мађарског народа било противно одупирати се такој тежњи уједињене омладине српске, не дајући јој дау овој земљи буде 3 целокупна претстављена“. Мислећи на „интересе и част и самог ма. ђарског народа“, претстављеног мађарским министарством унутрашњих дела, либерал Јовановић заборавио је на интересе и част омладине. |

После дискусије и гласања по другим предлозима, од којих су поједини одбацивали „сваку солидарност са владама“, јер „омладина српска не може се са никаквом владом договарати нити њихове отписе примати“, усвојено је да „омладина неће никоме да се обраћа за одобрење свога устава“. Годишњем одбору Омладине остављено је да он, ако се не може састати Омладина на дотадашњим основама, позове омладину на оснивање месних друштава и у току године сазове збор тамо где би слобода збора била зајамчена.

Слобода збора није била зајамчена ни у „слободној Србији“. Забрањена у Војводини као национална, овде ће Омладина бити онемогућена као „бунтовна“ организација. Омладина, која није била активна ни у организацији, још мање је то могла бити без организације; ак“ тивне групе остале су активне и ван организације: либерална и Мар: ковићева. „Млада Србадија“ сва у либералним водама, излази још годину дана, „недостојним увијањем репића пред владарима“.

Омладински покрет није ни настао са „Уједињеном омладином српском“ нити престао њеном забраном. Организовање је само дало 3амаха омладинским тежњама, организационо и борбено васпитало омладину. Покушај јединства омладине био је плодан, јер су дискусије и сукоби показали да међу њом владају исте подвојености као и међу „старима“, и да није битна подела на „младе“ и „старе“, него на начела којима се заступају одређени друштвени и политички интереси. Чији ће се интереси заступати: владини или народни, — било је основно питање; народне интересе и њихову супротност са ставом апсолутистичке бирократије и либералним програмом Марковић је тако јасно обележио да се поступци против народа нису могли прикрити аргументима „општенародне“ политике.

а рнбј 5 ТЕ

"МИ ди И а

; | | | У. . :

„Нека они гоне, — рекао је Марковић поводом забране Омладине, — ми остајемо омладина. Ко побегне с мејдана, то је кукољ омла. дински.“ п

Покрет омладине 1848 био је одјек таласа револуције који је кренуо са запада, а тле које је у Србији нашао било је незадовољство бирократијом, њеним спрегом са Турцима, дипломатијом улагивања, која као да је све више удаљавала циљеве националног ослобођења. Идеоло-

МИ ПИ ИЦ ах он а МИ