Naša književnost

ђЈ 1 %

ПИ П МТАА ДОХИ ДА И тИн пр па А И ИМ а

72 Наша књижевност

разумију свом, а не да ђаци управљају“. И правитељство је по своме благоразумију нашло да је борба против Мађара погодна околност да се избегне разгоревање националне борбе против Турака.

После помирења Мађарске и Аустрије 1867, притисак мађарских власти на српски покрет у Војводини показао је да су оне повукле консеквенцу из историског искуства. А Омладина, обележавајући своју националну политику у Војводини, није кренула много напред. Марковић је лабаве темеље такве политике одлучно критиковао: „Бранећи народну независност место да тражи ослонца у свима елементима у Аустрији, који се тако снажно показују у раденичким скуповима, она је тако испреплетала слободу народа са којекаквим патентима, дипломама, привилегијама и историјским правима... да је мучно разабрати: шта они управо траже.“ И логично, „резултат је изишао такав, место борбе противу господе управљача у Бечу и Пешти и рђавог друштвеног реда ствари, јавила се народна борба Срба противу Немаца и Маџара, као да су у ствари раденици у Бечу и Пешти непријатељи српском земљораднику .. 55

Искуства из 1848 као да нису много помогла у фронтирању 1866, не само у погледу тога да се увиди да борба за народна права нема јединственог непријатеља, него да не постоји јединство ни на сопственом фронту. Устанак 1848 добио је карактер борбе за очување аустриске превласти, и тако су се Срби спрегли у један назадан историски чин, који није могао бити у сагласности ни са оним искреним одушевљењем са којим је омладина пошла у борбу. Сада се поново, као и 1848, спремао јединствен фронт, али ће остати без одлучнијег заједничког иступа; отсуство програма који би одговарао новим условима паралисаће Омладину, активизирајући само оне омладинске групе са програмом који је претстављао корак даље у друштвеном и политичком развитку.

Омладински покрет 1848 био је израз тежњи у унутрашњој поли. тици која је диктирала и борбену националну политику. Али, како се та политика на оба фронта сукобљавала са владиним интересима, ова је покушала да националне тежње одвоји од унутрашњих политичких услова и промени им правац, у чему су јој догађаји у суседству ишли на руку: Талас национализма био је упућен на покрет у Војводини, на борбу против Мађара, као да су они спутавали унутрашње снаге Србије. У време оснивања Омладине сукоби, који су се у њој развили, показивали су да се од националне политике тражи одлучан програм који се не сме одвајати од унутрашњег програма. А у унутрашњем програму Марковићева група учиниће велики историјски корак напред. Унутрашњи преображај који се тражио 1848 требало је да омогући стварање услова за развој младе трговачке буржоазије, а исте су потребе диктирале и правац националне политике. Седамдесетих

година унутрашњи програм који су обележавали либерали није могао одјекнути као 1848, нити довести до ситуације сличне оној из 1858.

је а и ниј