Naša književnost

Пт МИА ИМ АНА У 5

ЗА Ра

ми У а

ду (ЗА у рума" Ај 6 мзврну Ун МИ на ЕРИ

76 Наша књижевност

мере за оживљавање трговине нису могле помоћи. Био је потребан коренит преображај да би се одговорило новим потребама.

То су реални услови нове, политички изграђене плиме либерализма, хватања у коштац трговачке буржоазије са бирократијом, која је хтела да сва иницијатива, па и у привреди, долази од „правитељства“.

После 1858 видело се да није лако савладати бирократију. Пактирало се, а требало је спровести одлучну борбу. Лабава Михаилова национална политика није могла остварити тежње буржоазије. Предаја градова, та „морална“ добит, само је отупила борбену оштрицу, и тиме од Михаила направила „турског пандура“. Буржоазији је требало остварење конкретних материјалних услова, борба за пуни суверенитет и проширење државне територије, а не „морално“ задовољење надионалних интереса. Унутра је нису могле задовољити плитке реформе, јер јој је била потребна власт која би омогућила замах привредних снага, способних да поведу успешну борбу против економског притиска Аустрије. А за учвршћивање тих позиција била је нужна борбена национална политика: самосталност, уједињење српства и свих ње гових снага. Унутарњи развитак диктирао је одлучан правац спољње политике, али је требало претходно учврстити унутарње позиције, ставити државни апарат у службу буржоазије која'себе почиње да сматра стубом државе: „Држава је без трговине тело без крви, машина без силе, вода без отока... где нема трговине онде нема новаца, а где нема новаца онде нема ни снаге ни живота.“

Изгледи за привредни полет омогућили су истицање програма либералне буржоазије којим би она потчинила себи народ као снагу нације и државну власт као извршиоца народне воље, односно њених потреба, и избацили на површину прве начелне политичке програме. Политички програми тражили су своје борце. У ту борбу је требало упрегнути и омладину.

Није ни покрет 1848 био само „талас идеја“, без обзира што су најактивнији омладинци били понесени младалачким одушевљењем за једну ствар коју нису довољно ни сагледали, која се показала назадна (борба против револуционарног покрета у Мађарској) и безуспешна (борба за унутрашње слободе у Србији), јер се није ослањала ни на какве јаче друштвене снаге И покрету 1848 претходила је кампања за слободну трговину, кредит и народну банку, унапређење народног благостања, увођење унутрашњих слобода, одлучну спољњу политику. Бирократија, која је шуровала са Турцима, није могла бити носилац националне "идеје, — то је могла бити само млада буржоазија. Али тада се тек појавило тле на коме су грађанске идеје о слободи и напретку могле одјекнути. И то друштвено тле на коме се може подићи, раширити и постати активно једно идејно одушевљење, развило се У току десет година. Није томе допринео толико развој сопствених економских снага, гушених режимом у коме је бирократија, ако и није имала и све привредне позиције у својим рукама као раније, у сваком