Naša književnost

С. Марковић и Уједињена омладина 177

случају тежила да одржи у својим рукама што има, — колико широке могућности које су се указале трговачкој буржоазији.

Омладина из 1866 такође је била понесена крупним речима о слободи и напретку, идеалима свога времена, који су били на путу да добију још један, револуционарнији садржај. Али омладинци у Омладини нису јасно видели шта ти вечити изрази људских тежњи обележавају у том историском тренутку. Да се омладински замах повеже са основним поребама српске трговачке буржоазије, као посредници су послужили теоретичари политичког либерализма. Политички преображај који су тражили либерали, није ишао много далеко: државна власт треба да се ограничи на то да буде старатељ над мирним развитком народа, а да се народу препусти иницијатива у уређењу привредног и друштвеног живота и његовом законском регулисању. То препуштање иницијативе народу значило је конкретно; да кредит из државних руку пређе у приватне, да се држава више не бави регулисањем привреде и трговачког промета, једном речју, да се ограничи на функцију одржања мира и безбедности, а да све остало препусти народу, односно народној скупштини, односно онима који би заседали у скупштини, трговцима и либералној интелигенцији. Ова је правно и идеолошки формулисала тежње за привредном експанзијом, било унутра — „унутрашње слободе“, било споља — „ослобођење подјармљене браће“.

Однос снага је јасно показивао ко ће у слободној привредној иницијативи и слободном развитку народа добити фактичку власт, и либералима није било потребно више ништа него да воде борбу на примамљивим слободарским фразама. А било је и нужно истаћи идеале који су могли више загрејати омладину него снови о кредиту, железници и робном промету.

М

Омладина је поставила себи за циљ „ослобођење и уједињење васцелог народа српског“. Видели смо објективну економску подлогу таквих тежњи; али омладина још увек у традицијама 1848, а под утицајем романтичарских схватања која су доста сметала да се сагледају реални политички односи и конкретизује програм у складу са напредним политичким стремљењима, видела је гаранције народног ослобођења у ширењу просвете, у борби „на основу истине а помоћу науке“. Не конкретизирајући сопствене политичке задатке који би проистицали из новог друштвеног и политичког положаја у Европи и Србији, нашла се у ситуацији да њене тежње либерали искористе за своје циљеве. ~ Марковић је видео спремност омладине да се жртвује за своје идеје, исказао је да поштује „ватрену оданост српске омладине за своју ствар“, али и да мора изнети истину: за време од четири године Омладина није извршила ништа од онога што се од ње могло очекивати, а што је и сама хтела да учини. Главни узрок налази се у погрешци која лежи у самој основи програма њеног рада.