Naša književnost

Бо МА Лео Ја АИ" "а ЈУ“ РА ЕУ А Мисир вз МР ПИ МЕ Гега ПРИ ен И МИ ТРИ КА ем ба ту у ; у У у > ;

78 Наша књижевност

5 Марковић је јасно видео да је искрено одушевљење омладине | почело да скреће, управо да се наводи, — јер су програм Омладини 4 давали либерали — на циљеве који су далеки њеним идеалима нак претка, и који треба да служе назадним политичким тежњама: „На челу омладине стојали су људи, који су још 1857 г. причали народу о „слободи“ и „напретку“, а никако нису могли дати народу ма какву реалну преставку тих одлучних појмова,“

За реалну претставу појмова' старали су се други, они који су либерале избацили на политичку површину, а који су већ имали у џепу конкретизације тих појмова: „народно благостање“, обезбеђено трговачким и меничним законима, кредитним и осталим установама које би омогућиле трговачки процват. Либерали су први политичари који оперишу политиком као „самосталном вредношћу , који истичу у први план начела и начелне аргументе, позивајући се на неконкретизоване појмове „народ“, „напредак“, „слобода“. Али, ако су могли да бране чисту логику својих начела од ма какве „позадине“ док су били у полету, док је све изгледало да ће бити како треба, — када се после династичког преврата 1858 показало да и враћена „народна династија“ показује апсолутистичке тенденције, па се чак окружује присталицама раније династије, увидели су да начела нису баш тако „самостална ствар“ и попустили у оним начелима која нису пријатна управитељству“. А затим ће доказати да политика ипак има извесну малу независност, боље рећи прилагодљивост: поникла као израз једне групе која тежи напред, у сукобу са режимом прелази у његову службу, окрећући се свом снагом и на оне своје бивше присталице који нису хтели да схвате оправданост таквог поступка. То се показало и после 1858, а 1868 такви поступци ушли су у саставни део политичке „тактике“. Либерали, политичка авангарда буржоазије, осетили су да буржоазија не треба увек према бирократском апсолутизму да се опходи револуционарном тактиком, него каткада и да прави компромисе, у свом сопственом интересу. Искуства са сељачким масама које су тражиле радикалније преображаје него што су они, које су либерали обећавали, говорили су у прилог томе, а догађаји на западу показали су да заједнички револуционарни иступ буржоазије и народних маса може имати и нежељене последице. Пошто се могло очекивати да ће млада радничка класа у Србији још у своме формирању имати готов револуционарни програм, требало се обезбедити противударцима,

Али, све је то ствар постепеног сазревања свести кроз искуства, од 1858, када се иде са народом, до 1883, када се буржоазија коначно одриче револуционарних метода: у Тимочкој буни показало се да сељачке масе хоће да иду и за својим циљевима. И без обзира како ти циљеви били неодређени или неостварљиви, јасно је било да немају никакве везе са циљевима либералне или радикалне буржоазије, ; и да ће народни покрети бити врло опасни када им се на чело стави

МИ

Ма Ета

о

ди

ПИ о а нк ене У да нан

пр МА А АМУ

а рани