Naša književnost

МИЛУН и а бе а ак

С. Марковић и Уједињена омладина 85

празно обећање...“ А од омладинског листа се очекивало „да узме на претрес нашу књижевност, да оцени њен досадашњи правац и њену Ку вредност и да будним оком прати критички сваку појаву у књи- ЕН Ћ жевности“. МЕ

Марковић је своју критику на „Младу Србадију“ писао јуна 1870 -Е у Цириху, пред повратак у Србију. Месец дана раније, у изјави објављеној у „Панчевцу“, рекао је да се не слаже ни са правцем ни са 5р садржином листа. „Код нас је уобичајено, да један журнал смешта на ћ својим страницама- чланке са свим противног правца, па често и без Е икаквог правца и, што је још горе — без икаквих мисли. „Млада ЗА Србадија“, судећи по првом броју, није намерна да мења тај обичај...“

Марковићев критички осврт на „Младу Србадију“ био је поновни обрачун са безидејношћу и назадњаштвом либералних вођа Омладине. А да је битно начело, да је битан програм, да је он постао главна тачка сукоба на свим политичким линијама, то није само Марковић истицао. Либералним вођима Омладине у њиховом схватању „науке и истине“ морала је и београдска полиција да отвара очи. Када су 284 августа 1871 од управе вароши тражили дозволу за „јавна популарна | предавања из свију грана наука“, одбијена им је молба — „пошто молитељи нису изложили ни предмете, о којима, ни правац, у коме желе да дају та јавна предавања“. То је био добар одговор са „правитељствене“ стране онима који су хтели да уједине српство, да преуреде друштво, да воде омладину, „будним оком“ прате све догађаје, речима „истине и науке“ остваре своје циљеве, а нису хтели да схвате да свака реч мора имати предмет о коме говори и правац у коме се говори.

Када је јануара 1871 иступио са још једним чланом из београдског одбора Омладине, Марковић је рекао: „Прву смо погрешку учинили,.. што смо ступили да радимо заједнички са људима, са којима не делимо једно уверење.“ А ступио је што није хтео да му се пребаци да жели цепање Омладине и да бежи од рада. Али, ту су и дубљи разлози. Он је знао каквим је утицајима изложена Омладина и желео је да јој пуај пружи напредни програм. Није хтео да напусти терен борбе да не би то либерали схватили као своју победу, а кад је најзад било очигледно чему циља вођство Омладине и до чега је довело покрет, Марковић је могао иступити, јер је за собом већ имао напредну омладину. Он је желео јединство Омладине, али у напредним стремљењима, а не у ласкању влади и подржавању њене политике. Још у размирицама на ; скупштини Омладине 1869, поводом солидарисања либерала са уставом, У Марковић је видео чињеницу која ће да успори и онако лабав рад Омладине у Србији, али је схватио и да ће она извршити одлучан и позитиван утицај, дајући повода да дођу до изражаја радикалнији

, “ Ра офа ва ено ЈАР 2 дао. 4 а

пи а ара раван сајму

елементи, — „права омладина, која је онда откривено ушла у борбу | са фразерним либерализмом...“ „Млада Србадија“, понесена „либералним цукер-васером, са свим не- (

достојним увијањем репића пред владарима“, могла је идуће године