Naša književnost

МУ

56 Наша књижевност

лакејски да изјави: „и код свих препрека параграфских нема те владе у Србији, која би могла стати на супрот светломе раду за ослобођење и уједињење целокупног народа нашег“.

М1

Борба око Омладине није била само око тога, коме ће програму Омладина дати своју подршку, под којом ће заставом поћи у акцију, него да ли ће се уопште остварити као политички и друштвено активна, јер је то могла само са напредним програмом. Борба коју је Марковић водио у Омладини противу њеног јаловог програма била је део борбе коју је водио противу либерала на свима фронтовима: разоткривајући их у политичком животу, разоткривао их је и у програму Омладине; критикујући програм Омладине, показивао је сву назадност либералне идеологије. То треба имати на уму када се оцењује значај његовог рада у Омладини, његове критике Омладине, када се уопште процењује значај те прилично краткотрајне и врло неактивне организације.

За Марковића је начелно опредељење битна ствар у постављању програма. Своју борбу омладина мора схватити као део опште друштвене и политичке борбе и мора се определити по начелима, а под овима се подразумева одређено и јасно гледиште на друштвени поредак коме се тежи. Тако се неће догодити да се у „општем интересу“ уједињују групе које немају ничег заједничког. У својој борби омладина мора ићи са свима онима, били они стари или млади, који имају исте друштвене циљеве. Либералима је било младо све што је обухваћено српством, млада српска нација, у ствари буржоазија на успону. Марковићевим омладинцима било је младо све што је напредно, што иде за стварним ослобођењем народа од стега бирократије, што иде за младом друштвеном класом, за идејама револуционарног пролетаријата запада.

Борба либералне буржоазије за њену пуну политичку власт и зачеци класне борбе противу буржоазије, коју је Марковић хтео да оформи у ревдлуционарни покрет са непосредним социјалистичким циљевима, сусрели су се у истом историском тренутку. Оба покрета су пред собом видела једног непријатеља: бирократски апсолутизам. Либерали нису успели да бирократију потчине интересима младе буржоазије, али су убрзо нашли свој интерес да је помогну у борби против револуционарних елемената, против оних који „разједињавају српство“. Тада већ никаквог јединства покрета није могло бити. „Србија“, — писао је Марковић, — то није кнез, нису министри, начел“ ници и капетани, судије и кметови, надлежатељства и канцеларије, Србија — то је народ српски што живи у Србији, по чијој вољи или боље по чијем трпљењу постаје и кнез и министри и надлежатељства и сав данашњи државни поредак... ми под именом Србија, разумемо народ што живи у Србији, онај народ, који је у почетку овог века