Naša književnost

(С. Марковић и Уједињена омладина 67

започео револуцију у Турској, започео борбу за ослобођење целога српског народа од туђинског господарства.. 5

Марковић је у покрету 1858 видео продужење покрета 1848 и по томе што су „главни представници напредних начела у то време припадали оном колену омладине, што се је васпитало 1848.“ Али 1858 либерална странка била је „слаба у скупштини а још слабија у народу, да би могла извршити... стварну промену“. — „На тај начин покрет од 1858 није повратио народу слободу, која му је одузета целим државним устројством у новој српској држави и запечаћена царским хатишерифом, већ је само права највише власти у земљи, која су пре била подељена између неколицине, предао владару.“ Покрет 1858 нити је донео народу слободу, нити се развио дотле да буде обрачун либералне буржоазије са бирократским апсолутизмом ради потчињавања државног апарата циљевима буржоазије, него се свео на обичан династички преврат. Револуционарни покрет требало је наставити, али уместо да то буде кидање стега које су кочиле развитак економских снага бурждазије, Марковић револуционарном покрету поставља нове задатке и придаје други карактер. У вези са специфичним условима историског развитка Србије то би требало да буде наставак оне револуције коју је у почетку Х1Х века започео поробљени српски народ: „Задатак је и дужност тога народа да своју револуцију продужи, па ма то било и против воље свију оних којима је у интересу да се одржи данашњи државни поредак у Србији...“

Борби за народна права, која је у суштини била борба за права буржоазије, јер је у „слободном развитку народа“ само она могла да развије своје снаге, Марковић је хтео да прида социјално-револуционарни карактер. Како су захтеви за слободом и народним правима постали захтеви свих који су били у опозицији бирократском режиму, требало је конкретизовати оно што садрже појмови слободе и напретка. Ако се пусти слободан развитак, гарантован правним формулама, победу ће однети буржоазија; Марковићу није било стало до те формалне слободе која штити јачега, него до слободе која означава онемогућавање експлоатације, која води не до формалне, него до стварне једнакости, и обезбеђује народу стицање његових права. Требало је спречити да рушење бирократског апсолутизма пружи размах буржоазије, омогућити да оно отвори пут народу да оснује друштво на основу слободе, једнакости и братске узајамности — чему данас теже сви напредни народи у свету“. Револуцијом би српски народ добио могућност „да подигне на основу својих народних установа и појмова, и на основу сувремене науке, ориђиналну, словенску дру· штвену зграду“. Али, како између објективно схваћених народних потреба и сватања необразованог народа постоји велики раскорак, нове услове за развитак народа треба тек створити: „учећи... народ другим појмовима, што их је наука израдила и који појмови може бити противрече свим досадашњим народним појмовима“.

па АЦА ара рит ти зри рат прети ријала ради о биц И ва ји пр

+ % ј ЊЕ | |