Naša književnost
с
Ри
Наша књижевност
Није овде место да се испитују критички поједине тезе Светозара Марковића, него да се помоћу њих боље разуме борба коју је МарКовић водио за придобијање и борбено васпитање омладине. Утопистички ставови његовог социјализма већ су разјашњени,
Друштвена структура тадашње Србије није омогућавала да се социјалистичке идеје повежу са радничким покретом. Радништво се још није било развило као друштвена класа. У такву борбу тешко је било увести сељачке масе. Марковић је морао тражити ослонца у млаДој интелигенцији, која би, одушевљена за идеале друштвеног напретка, ступила у борбу са циљем да се одбаци друштвени систем који је био на прагу, прескочи и одмах спроведе социјалистички. „За социјални преврат остају код нас два пута: или ће се код нас развити најпре велико капиталистичко газдинство, и подела на капиталисте и раднике у производњи... и тада ће се социјални преврат извршити на овој историјом спремљеној основи, или ће сами мали сопственице. својевољно одбацити приватну својину, па организовати његову производњу на начелу заједничке својине.“ Овај последњи пут, за који је Марковић сматрао да је могућ у Србији, такође се не може извршити без прелома, али тај прелом „носи карактер политичке револу: ције, а не социјалне“. Такво обележавање разумљиво је када се има на уму да до те револуционарне промене није могао водити сукоб развијених друштвених снага, него је у њиховом отсуству било по: требно потстицати тежње за „својевољним одбацивањем приватне својине“. На томе другом путу, неприпремљеном историским развитком, без подршке развијених револуционарних друштвених снага, морао се тражити ослонац у људима који ће из оданости идеалима напретка поћи у борбу да те идеале остваре, савлађујући препреке које им ставља њихово доба.
„Влада се држи варањем простог необразованог народа, И она ће се одржати дотле, докле се у самоме народу не јаве елементи који ће моћи да покажу народу обману владе и да га упуте његовом благостању.“ Ти елементи, то је напредна омладина; „У српском народу друштвена питања још нису тако рашчишћена, да би их могао раденички народ разумети, али из средине српске омладине сада већ образује се партија која је одушевљена начелима, која су истоветна са начелима интернационалног савеза.“ А на другом месту каже; „Таквих елемената истина има, него су још у зачетку, али се могу веома брзо развити. Ја ту разумем дружину српске младежи „уједињену српску омладину“.
1870 године, кад је писао те редове, после четири године постојања Омладине у којима је она показала све своје слабости, и које је Марковић оштро критиковао, он још у њој види зачетке снага које могу поћи путем истинске борбе за напредак и верује у способност омладине да усваја нове идеје. За све време школовања у Русији и Швајцарској Марковић је пратио рад Омладине, као што је пратио и сва струјања међу омладинцима. Његови чланци „Српској омладини“,
павиљоне сага ај ша МИ У, рт Е а ЕЛ а а аА 5,