Naša književnost

они воз 14-69

УТО АНИ 263

Вершинин. Шта тутњиг (Нагиње се ка земљи. Заинста, тутњи.

Окорок. И још како весело тутњи, псето!

Вершинин. Сељаци! Мост је читав, сељаци! Он мора да остане читав. И оклопни воз мора да остане читав. Ви морате, сељаци, тим оклопним возом да стигнете у варош. Морате воз да освојите. Хајде, преграђујте стаблима пут. Обарајте тајгу!

Старац. Стој, како ћемо да га освојимо! Оно је сам челик. Скидајте шине, нек иде низ падину.

Млади сељак. Тачно! Низ падину! Шта ћемо ми у варош на њему!

Старац. Лако је говорити.

Сељак. Ама — каква варош! Кад распали по нама из свих топова... Млади сељак. Најбоље низ падину! Доста је и то.

Син Бин-у. Не, не. Ја...

Вершинин. Чекај ти, рећи ћеш доцније. Дакле, низ падину. Нећеш, народе православни, да га освајаш голим рукама. Значи да није требало да вас скупљам. Враћам се у тајгу. С вама, сељаци, нећу више да ратујем. Кукавица сам. Васо, баци тај митраљез. Бежите у тајгу, сељаци, кидајте док сте читави.

Окорок. Зар ја у тајгу да бежимр» Ја! Нећу да оставим митраљез, Никита Јегоровичу!

Син Бин-у. Немој да оставиш.

Окорок. Ето и Кинез — мутави створ — па ни он не да митраљез. Сељаци, зашто хоћете да кварите пругуг Ако је дигнемо у ваздух, шине ће се искривити, како ћемо их после оправити> Немамо никаквог алата. А морамо тим оклопним возом у варош.

Други рибар. Уватите, сељаци, док није касно. Уватите Њезеласова. Први рибар. Шта се дереш, зар ти није жао људи2 Зар ти није жао људи»

Други рибар. Ћути. Немој да пушташ Никиту Јегоровича.

Вершинин. Бежите, сељаци, бежите!

Старац. Доста је било шале. Кад треба у варош — па да кренемо у варош!

Гомила. Шишај возом у варош! Трчи, народе, навали!

Први рибар. А каког Како ћемо да освојимо воз2

Други рибар. Увек си ти такав, увек кукаш.

Старац. Право каже. Како ћемо да га освојимо2

Окорок. Треба га зауставити, а чиме да га зауставимор Стаблима» 53 7 558 5 пр. РА