Naša književnost

Оклопни воз 14.69

Пекљеванов. Добро, добро, друже, побринућемо се и за дуван. Колико је сатир

Семјонов. Четири и три четврти.

Пекљеванов. Касно сте стигли. Кроз два сата треба већ почети. (Петрову. Друже, повешћемо вас собом, неће вам бити досадно с нама.

Петров. Никита Јегорович рече ми да вам помогнем. А међу Јапанце пустите прокламацију да их дирнете у срце. Ми смо ти, човече, једног Американца дирнули до суза; као да се казан провалио — толико је плакао.

Пекљеванов. Одлично. Касно сте стигли, Семјонове. А и шта ће та сирена» Што да завија без потребе, а и ко ће у тој гужви чути ту вашу сиренур Изгледа сви ви, као што видим, волите паРаду. Семјонов. Друже Пекљеванове, како стоји с вашом безбедношћу 2... Ваш кварт је пун шпијуна... и..

Пекљеванов. А шта ви мислите, ако не пођем с вама, они ће се ваљда устручавати да ме ухапсе2 Ето, дошли сте фијакером, а фијакериста сигурно има одличне коње. А уз то још, сигурно, бивши адвокат... Крај таквих конспиратора — како да ми не уђу у трагрг Хе-хе-хе... Сентиментални сте, друже, а посао... Једном речју, ако успете да се пробијете кроз шпијуне у том вашем одличном фијакеру...

Семјонов. Тако је. Чак ако и буду пуцали на нас, ипак...

Жена (скаче). Ах!

Пекљеванов. Шта то говорите... Ето, друже Семјонове, храбар сте човек и веома сте одани нашој ствари; па ипак, међу нама буди речено — прилична сте будала. Дабоме. Идите и чекајте ме У фијакеру.

(Семјонов и Петров одлазе.

Ето, изгледа, дешава се да човек не стигне да попије чај пре него што пође на посао. Па ипак, како би било, Маша, да ми сипаш једну чашу што јачег.

Жена (заклањајући врата „својим телом). Не дам! Ко ће тебе да ми врати ако те стрељају» Партија Ревком> Не дам! (Закључава врата и међе кључ у џеп.

Пекљеванов. Семјонов увек декламује. Нису нимало опрезни... За нас је главно — заузети штаб и команду места... Утолико пре што има вести да оклопни воз...

Жена. Не дам! Чујеш ли; не дам! Скоро ћу да родим. Болесна сам... Имам болесно срце.

Пекљеванов. Све је крив тај Семјонов.