Naša književnost

_ Оклопни воз 14.69 |

Јапанац. Ниста. (Тркне до прозора, гледа, затим нагло скаче напоље.) Жена. Слушајте, а корпа... (Гледа кроз прозор.) Тамо, за њим... Илија... (Пуцањ, затим још један. Мрак.)

Завеса

ДРУГА СЛИКА

Ложионица

(Знобов и радници.)

Знобов. Нема још Пекљеванова. Распоред одреда је свршен, а њега још никако нема!

Први радник. Другови, генерали су упалили светлост на светионику.

Други радник. Значи да долазе јапански бродови.

Знобов. Разумемо. На мору се виде бродови. Јапанска помоћ генералима. Пре свега треба угасити светлост на светионику. Ко ће до светионика

Анањин. Идем ја.

Знобов. Иди, Гриша! Узми петнаест људи и севај. Распоред одреда је свршен. Почињемо устанак тачно у заказано време, иако Пекљеванов није дошао. Хајде, Филонове, свирај! Дакле, сирена објављује почетак.

Филонов. Носио сам сину пакет у тврђаву... У затвор. Не примају пакет... Зашто» Како то — не смем сину да предам пакет» Зашто ме не пуштају да видим сина2

Знобов. Филонове, нема времена за вајкање. Свирај, теби је стављено у дужност.

Филонов (зграбивши чекић који је лежао на земљи, полако прилази сирени). Убили су Никифора Ботова, убили су Кондратија Гљебова, Степана Мартемјанова обесили су на капији... Донео сам данас сину погачица — нису ме пустили. Ако дигнете устанак, ако пођете на тврђаву — побиће све ухапшене официре. Мога сина, сина могу да убију, официра! (Диже чекић. Бежите даље од сирене!

Гласови. Филонове, престани!

— Не гњави, Филонове!

Знобов. Момци, склоните га, дођавола с њим! Седих, свирај ти!

18"