Naša književnost

24.

__Бигум са дрвеном потом Ен и Ма 213

ивицу кревета и разговарали, и док је он везивао њену вештачку ципелу, она му је намештала дрвену ногу. Драге, ситне, телесне грешке! Како је могла да му пребацује његове, а он да је кори за њене! Баш због њих су се волели и због њих разликовали од других.

Као да се дух слоге преселио међу њих. Нису морали ни о чему да говоре јер су већ унапред били сложни. Још пре подне купили су плаве памучне панталоне, од којих је Ана отсекла један комад да направи капу, а старе чакшире зашила је са горње стране, док је Бигум пунио џак. И кад се сунце највише уздигло, оба супружника по“ ђоше на турнеју — у пролеће. Где би год пролазили, сељаци су заустављали плугове. „Долази лето“, — говорили су као што се обично каже кад се виде роде.

На врпци која је спајала оба супруга нису се више налазили велики чворови. Били су као створени једно за друго. Бигум са дрвеном ногом је свирао, а ћопава Ана је певала, и они освојише острво и уздуж и попреко.

А кад би се Бигум уморио, Ана би носила џак направљен од његових чакшира. Е

(Преведа са дамскога И. К.) МАРТИН АНДЕРСЕН НЕКСЕ