Naša književnost

Нексе нам прича свој живот 215

осећа се одговорним за догађање коме даје облик. Хамсуну је изгледало комично што је Ролан, у једној својој душевној кризи, пошао Толстоју са својим сумњама и питањима. А да ли је икад ико, у часовима душевног немира, дошао Хамсуну2

Многи писци — скоро сви — наводе књиге које су на њих утицале и саодређивале њихово развијање. Али Нексе каже да је у младости мало читао. И да, ма да сећањем достиже до у рано детињство, тек врло мало књига може да помене.

— Једном, давно је то било, читао сам једну књижицу. Догађало се у Румунији, Мађарској или Босни» Један пролетерски живот био је описан. „Карарубин“ био је наслов књиге, И та књига је учинила дубоки утисак на мене. Ко ју је написао, не знам. Није био човек познатог имена.

— Бјернсона сам читао у младости кад сам био обућар. Постојала је апсана у малом граду у коме сам живео. На горњем спрату била је обућарска радионица, јер је обућар истовремено био и ап санџија. Мајстор је био добар гимнастичар. И као награду добио је Бјернсонове приповетке. Нашао сам их на тавану. МИ читао их. Одушевиле су ме. А као чувар стоке читао сам „Рокамбола“ и „Париске тајне“. Али ми моји критичари нису веровали. Када сам једну књигу објавио, бацили су паролу: Јакобзен је на њега утицао. Заинтересовао сам се за Јакобзена и читао га. После следеће књиге, писали су: Зола! Тада сам Золу читао. Доцније су рекли: Достојевски. И тако су ми показивали пут.

Сред мирног причања, набија Нексе кратку лулу и пали је. Са изразом мира и уживања одбацује мирисни дим. И каже:

— Никада нисам намеравао да постанем писац. Хтео сам једино да радном народу помогнем у његовој борби. А пошто сам могао да пишем, писао сам.

Сећам се речи које је Нексе у својој књизи „Младе ! еп Јегл а“, објављеној код нас под насловом „У божјој земљи“, написао: „Песници су данас народ који седи у крематоријуму и црта орнаменте на урнама. Ја бих хтео радије да будем један од старих барда, који су ишли пред фронтом и певали борбене напеве,“

ж

Мартин Андерсен Нексе рођен је 1869 у Кристиансхавену код Ко пенхагена. Његов отац водио је порекло из Борнхолма, малог стеновитог острва у Источном Мору. Отац је био рибар, земљорадник и туцач камена. Само од једног од својих занимања није могао живети. Сви тамошњи људи били су морнари, туцачи камена и земљорадници. Као младић, отишао је отац у Копенхаген, Тесно му је постало у завичају. Упослио се у једној пецари ракије. Ту је било много крава, које су храњене отпацима из пецаре. Краве су биле непрестано у стању полупијанства, а радници још и више. Тако је причао

Ирјн

пен паттистимеас тел ПАН