Naša književnost
фра 25
СА РА
МИРА У А»
216 Наша књижеваост
отац Андерсен. Јер је радницима трећина зараде исплаћивана у ракији. М тако су пили своју течну зараду. То није било добро време за раднике. Али је дошло једно још горе време. Неупосленост седамдесетих година. После таласа конјунктуре иза француско-немачког рата, времена оснивања и великих послова, наступио је велики крах. М са многим хиљадама и отац Андерсен остао је без посла. Радницима је дан новац за пут и послани су у родне општине. Тако је дошао Нексе на Борнхолм, место на коме је написао своју лепу рану књигу „Борнхолмске приповетке“.
Млади Нексе био је чувар стоке, туцач камена, зидарски помоћник и шест година обућар. Док је дању радио обућарски посао, свечери је учио у народној школи и, тако, постао учитељ. Било му је двадесет и две године кад је написао своју прву књигу. Тада је био учитељ у Одензеу.
Пролетерски живот поткопао му је здравље. Пријатељи га послаше у Италију. На опоравак. Живео је у Палерму, на Сицилији. Новац који је писањем зарађивао довољан му је био управо за живот, а не и за повратак кући. Једном је отпутовао у Ђенову да потражи неки дански брод, који би га одвео кући. Није нашао. Али је нашао Американце, познанике, који су му дали возну карту за Њу јорк. Пуки случај. Карту коју нико није могао искористити. Брод је био добар, пут далек, храна добра, а он се баш налазио у периоду гладовања. Укрцао се на брод, да пође за Њујорк. Али му није било суђено да стигне у Њујорк. Нису били далеко одмакли на мору, када је бродски официр нешто пажљивије узео на око чудног путника друге класе, „Без педесет долара у џепу нико се не може искрцати у САД.“ Нексеови џепови били су празни. Зато су га искрцали у Гибралтару. Кренуо је за Њујорк, а приспео у Шпанију.
То је био плодоносан и срећан долазак. Заволео је шпански пролетаријат. 1903 написао је своју књигу о Шпанији: „Сунчани дани“.
ж
Дотле је већ био објављен читав низ његових књига. Књига његове ране делатности „Сенке“, новеле које по топлој човечности и истинитости остају у сећању. Потом, роман „Измирење“, и, на крају столећа, „Једна мати“. То су даровита рана стварања, натуралистичка у сликању детаља, са песимистичким акцентом. И „Породица Франк“, опис народног живота на острву Борнхолм, и роман „Претицање“, који обрађује беду и безнадежност живота, појавили су се пре „Сунчаних дана“.
Шпанска књига, резултат другог путовања на Југ, завршава низ мрачних, резигнираних, скептичких дела. Као да је једно ново душевно ослобођење и просвећење песниковом животу дало нови смер.
Између 1906 и 1910 постаје велики пролетерски роман у четири дела: „Пеле освајач“. Много година је Нексе носио у себи идеју тога