Naša književnost

Нексе нам прича свој живот 217

романа, остављао његове ликове да у њему сазру. То је један од ве: ликих социјалних романа наше епохе. Поред Горког, Нексе је један од првих песника који су уобличавали пролетаријат кроз свест пролетаријата. То није литература беде нити сажаљиво описивање потлачених и експлоатисаних. То је самосвест радничке класе, приказана причањем једног револуционара.

„ „Пеле освајач“ је роман пролетаријата, књига о широком наступању радника преко земље, у његовом бескрајном, полунесвесном лутању ка светлости... У његовом кораку одјекују бескрајне поворке многих, који се борбом напред пробијају. Његове патње и радости намењене су животној срећи многих...“

Тако нас Нексе уводи у своју књигу. Први део показује нам Пелеов живот у сељачком дому, други у мануелној радионици, трећи у фабрици. Четврти део говори о Пелеовом животу у великом граду, у коме је раднички покрет већ ојачао. Ликови као Пеле, жељан знања, који из тупог сељаштва постаје просвећени и самосвесни пролетер, и његов отац Ласе, узбуђивали су и узбуђују срца генерације. Срдачно, животно-истинито приказивање невоље и снаге радног народа. Велика љубав и разумевање за дете, које црта на један нови начин и у светлим бојама, и топли тон солидарности избијају из ових књига и остају основни тон Нексеовог песништва,

Између 1917 и 1921 појављује се у пет књига „Дита, људско дете“, женски пандан „Пелеу“.

То је прича једне женске судбине кроз све мучне станице немаштине, напуштености, експлоатације, до прераног краја.

Дита још није класно свесни борац. Раднички покрет тече поред ње и овлаш је се дотиче. Она пасивно пати због тога што је муж сувише заузет пословима организације, пати услед борбе за хлеб, због штрајкова и класне борбе. Али у оба романа уобличена је монументална животна слика раднога народа, у свим многострукостима и супротностима, са топлином и снагом.

После „Дите“, написао је Нексе, поред многих публицистичких и новелистичких радова, мемоарско дело: „Успомене“.

Последњи велики роман „Црвени Мортен“, чији је први део већ изишао, надовезан је на „Пелеа“ и на „Успомене“,

— „Успомене“ се завршавају онде где постајем писац, — каже песник. — Мортен живи у нашој садашњости. Садашњост је превише близу да бих о њој у ја — облику могао писати,

Мортен је главна личност једног романа који описује распад социјалдемократије. Други део, на коме Нексе сада ради, води до данашњице. ;

— Хтео бих да завршим. Да завршим Мортена, и тада је све завршено. Завршено је моје дело.

Тако каже Нексе, енергично и тихо, И онда додаје: