Naša književnost
218 Наша књижевност
— Један конзервативни редактор рекао ми је: „Ви сте срећан човек, Нексе. Све, чему сте тежили, чега ради сте били прогањани, за шта сте наступали и писали, видите да се остварује.“
ж
Питао сам песника, како је дошао на идеју да пише.
— Никада нисам о томе размишљао, никада нисам осећао да сам нарочито позван.
Али ми је испричао једну анегдоту из раног детињства.
— Док сам био зидар, радио сам на једној цркви. То је била црква у граниту. Довели су неког стаклоресца из Немачке. Ја сам му био придодан, јер сам знао његов језик. „Ађутант“ -— називао ме је стаклорезац. Седео сам доле, на степенима олтара, и посматрао како он горе, на скелама, ради, пева, звижди и прича. Састављао је шарена окна и причао ми о социјализму. А ја сам трчао да му доне сем пива, када би ожеднео, додавао му што му је било потребно и слушао. Када је завршио рад, загрлио ме је, пољубио за опроштај и рекао ми је: „Ако једном постанеш песник, не заборави пролетаријат.“ И ја га никада нисам заборавио.
Када је Нексе објавио „Пелеа“, написао је у предговору поздрав другу, чије име је заборавио. Тако, насумце, другу стаклоресцу. Овај се није јавио.
Нексе је заиста постао песник. Песник и борац. У историји ње говог живота огледа се ток и развитак епохе. 1904 — тако прича песник са тихим осмехом — живео је са породицом у једном данском рибарском месту. Тад је био социјалдемократ. Његова мала деца била су због тога нападана од сеоске деце.
1918—719 дошао је опет у мало рибарско село. У међувремену, сви рибари постали су социјалдемократи. Али је Нексе био комунист. И опет је имао малу децу. Тада су била прогањана од рибарске деце као комунистичка деца. То је сићушна историја, али помало одражава нови развитак Данске.
Нексе је 1922 први пут путовао у Совјетску унију. Хтео је упознати земљу у којој су почели сазревати снови социјализма. То је било доба беде и разарања, иза рата и грађанског рата. Па ипак, лепо време. Видели су се шипови на којима ће стајати будуће грађевине. Тамо се градила фабрика, а овде кућа за скупове. У свему се морало мислити са фантазијом. Совјетска унија је била градилиште, обећање. А то обећање остварило се. Тада је упознао Лењина.
— Многи су ми говорили о Лењину као о „сањалици из Кремља“, Други су говорили, велики је реалист. Али оно што је данас сан, сутра ће бити стварност. А Лењин је могао да сања о стварности и да је оствари. Како је био мудар! — каже Нексе. — И шта је све знао! Знао је више о данској пољопривреди од мене, који сам у Дан ској сељачки слуга био. ИМ Стаљина сам видео, — каже Нексе. — Али
ПР ЕМ