Naša književnost

МАУ БОВ ИМ УП у У Ма А

Оклопни воз 14-69 Е 235

Надежда Лавовна. Која бала! Она велика, са столњацима. Дутченко. Тамо у соби.

Семјон Семјонович. „Зашто, вели, имате тако глатку браду 2...“ А ја све више црвеним...

(Надежда Лавовна, Семјон Семјонович и Дутченко одлазе. Улази Обаб:)

Обаб. Господине капетане!

Њезеласов. А, добар дан, Обабе.

Обаб. Тражио сам вас данас цео дан, господине капетане. Трипут сам ишао до оклопног воза. Према наређењу начелника штаба источног фронта од данас сам распоређен код вас.

Њезеласов. Шта, распоређени сте код мене на оклопни воз2

Обаб. Јесте, господине капетане.

Њезеласов. Седите, Обабе. Дакле, распоређени сте код мене на оклопни воз>

О6баб. Јесте, господине капетане.

Њезеласов. Слушајте, Обабе, а јесу ли вам ставили до знања да је мој оклопни воз тако рећи аматерски, да су га блиндирали пре месец дана у Омску, да његове осовине једва подносе терет челичних оклопаг Ама не вреди трошити речи! Једном речју, ако се дуго будемо бранили, он може да експлодира, да изгори 2... Да ли вам је то познатог

Обаб. Јесте, господине капетане.

Њезеласов. А, тако! Одлично. Према томе, ја и ви нисмо нека ситна боранија кад можемо да извршујемо важне операције чак и са таквим оклопним возом. Према томе, ми смо генији. Па шта ћемо, Обабе, кренућемо од океана до океана. Дабоме. А знате ли, Обабе, зашто се све то дешаваг Они желе да ме се отресу. Сви ти генерали Спаски просто ми не верују. Не могу да ми опросте Самару и есеровски штаб.

Обаб. Немојте тако, Александре Николајевичу.

Њезеласов. Они ми не верују, а сами чекају да им стигну јапански бродови, чекају јапанску и америчку помоћ да кидну одавде у Америку. Шта ћете, Обабе, отичемо, цуримо као гној из ране.

Обаб. Руља се буни, треба је стрељати. А оне глупље — батинати. Њезеласов. Слепи сте и глуви, Обабе... Ништа не схватате. Чамотиња је ово, Обабе, чамотиња. Отаџбина нас је избацила. Сви смо мислили — потребни смо, врло потребни, неопходни, а сад одједном — изволите, отпуштени сте... Па чак нисте ни отпуштени, него ногом у леђа...

при Шита чеетоор

виа