Naša književnost

УТАР СП и

ЦИЕ а, Мт

Е

5 5:

УРА

ИРА Ра НЕ] тези

",

у којој је на првом спрату био смјештен Врховни штаб, док се у приземљу налазила заштитница. На улазу нас је зауставио стражар, борац Ваљевског одреда, који, иако нас је познавао, није хтео да нас пусти без дежурнога. У заштитници друга Тита били су тада Ваљевци и Рађевци, све одабрани, добри борци. Допало ми се што

су и по свом држању били већ прави војници.

Радна соба друга Тита налазила се на првом спрату те нове, солидно грађене зграде, и то у углу с лијеве стране широког ходника. У соби до његове налазио се Бранко Пољанац — Станко, мајор бивше југословенске војске, сада оперативни официр, који ме је примио и увео другу Титу.

Ушао сам у чисту, пространу собу из које је био лијеп поглед на град и околна брда. Писаћи сто прекривен неком секцијом, неколико дрвених столица, на једном зиду велика карта Југославије, на другом карта Источног фронта — таква је изгледала радна соба друга Тита у Ужицу. Кад сам ушао, он је шетао по соби одмјереним корацима, пушећи на свој кратки чибук. Био је обучен у војничко одијело од тамно-смеђег сукна и опасан ременом са упртачем; о пасу му је висила прна кубура с парабелумом на гајтану пребаченом око врата. Поздрављајући се с њиме, видио сам по његовом мало расијаном погледу да сам га тргао из размишљања. Трајало је то свега неколико часака, и његов поглед је постао усредсређен и испитивачки. Понудио ми је столицу и сам сјео за сто. 5

На питање друга Тита шта радимо у Босни, изложио сам му опширну ситуацију, изнио планове нашег Главног штаба и дао му примјерак споразума с Дангићем. Он је слушао пажљиво, поставио неколико питања у току мог излагања, желећи да се о неким стварима подробније обавијести.

Кад сам завршио, он је устао и прошао неколико пута по соби, лупкајући чибуком по длану. Застао је поред стола, загледао се у секцију, мало се намрштио и почео да говори као да формулише мисли које су га тих дана нарочито заокупљале.

Друг Тито је говорио да готово сви наши штабови на ослобођеној територији чине исту грјешку а која се састоји у томе, да они претежно воде фронталне борбе, а све се рјеђе користе маневром и све мање упадају у непријатљску територију ради угрожавања његових комуникација и изненадних напада с леђа. Јасна ствар, фронтална борба повољнија је за непријатеља који је технички и