Naša književnost

ТАИ У МЕ Мак РЕЈ

Оскар Давичо: Извештај секретара Удружења 337

,

одвијао помало стихијски. Доцније је управа направила план идејног рада и трудила се да га испуни. Но то јој није увек полазило за руком, услед објективних тешкоћа. На тим састанцима просечно није никад присуствовало више од 30 до 40 чланова и кандидата Удружења, дакле мање до 50%• чланства и у дискусији су узимали учешћа махом исти другови.

Из тема ових састанака се види да је ове године Удружење посветило прилично озбиљну пажњу раду с младим писцима, ма да је он, с обзиром на потребе и живо интересовање које постоји код младих за литературу, био недовољан. Велика пажња је посвећена исто тако и теоретским проблемима литературе. Истина на основу набрајања тема о којима се дискутовало било би немогуће добити праву слику о идејном значењу тих састанака за подизање идеолошког нивоа чланства. У тим дискусијама иступи наших другова, парочито М. Богдановића, Ј. Поповића, Е. Финциа и других, у многоме су допринели да оно достигну висок идејни ниво.

Но убудуће биће потребно да се још више пажња посвети систематскијем проучавању научне, марксистичке естетике. Због тога би било нужно унеколико употпунити садржаје и. облике који карактеришу наше пленарне скупове. Поред досад уобичајених врста састанака, на којима се дискусија ипак у суштини кретала спонтано око предавања или објављених књига и дела која ће бити објављена, ваљало би увести и састанке, на којима би се у виду кружока основаног, разуме се, на добровољној бази, изучавале брижљиво пробране теме из марксистичке теорије уметности и систематски обрађивала богата литература о њима.

Потребу за таквим радом не осећају само млади и млађи писци, него и већина наших чланова и њу упорно истичу најактивнији наши књижевници. |

Ту је потребно за тренутак прећи са активности Удружења на питање активности наших чланова, на питање које се не поставља по први пут ове године. Наша правила обавезују писце да повремено објављују књиге или да се бар чешће јављају у периодичној и дневној штампи књижевним прилозима. Међутим, известан број наших чланова није од оснивања овог Удружења пре 4 године до дана данашњег дао гласа од себе. И раније а и пре неколико месеци Управа Удружења књижевника поставила је у виду анкете питања свим нашим члановима да ли и о чему тренутно пишу и имају ли необјављених дела. Није било ниједног писца који није одговорио да ствара. То значи да пишу чак и они књижевници који нису ништа објављивали. На основу одговора може се утврдити да су они нудили своја дела часописима и издавачким предузећима, но да им рукописи ипак нису штампани. Јасно, ако понуђено дело није добро, редакције и издавачка предузећа имају пуно право да га не објаве. Међутим, познато је да критериј књижевних савета при издавачким предузећима и уредника часописа нису ни апстрактни ни претерано високи. Свако иоле ваљано дело може на основу њих да буде објављено. Штавише ако и слабији