Naša književnost

Мртвац у ; “Зи 78 У 5 485

Уђоше. Остали људи који су спавали пробудише се тада: било их је петорица. Ова колиба је имала само једно одељење, зидови су јој били од блата, кров од цинка, под од угажене земље. Била им је и трпезарија и спаваћа соба и кухиња. Удобност је за њих била напољу, у садовима, у прашуми. ЈБуди ставише леш на један лежај ча коме су пре тога спавали, а они се поређаше око њега. Старап тада извади из џепа воштаницу, запали је и намести чело главе покојникове. Она је већ била догорела до половине, горећи по обичају синоћ, као што ће имати да буде запаљена и доцније кад стигну до куће у којој живе покојникове кћери.

— Од чега му живе ћерке — упита црнац. а

— Од чега се живи у Ферадасу2 — на то ће стари. — Оне су ти проститутке.

— Све три2

— Да, уважени, све три! ;

Настаде тајац; сви су још стајали око испијеног леша са проседом брадом.

— Једна му је кћи била удата, — продужи старац. — Но муж Ј0] је умро. _ : “ — Био је већ стар, је ли — упита црнац. — Мора да је прева-

"лио седамдесету. 5

— Могао нам је бити дедица, — допуни један од људи који дотле још нису узимали учешћа у разговору. Али се нико не насмеја.

Сувоњави младић пронађе боцу са румом и неки судић и они се обредише. Један од становника колибе, који је тог истог дана тек приспео на плантажу, хтеде да дозна од какве је то грознице

_ старац умро. · | с

— Истину да кажем, нико то не би знао рећи. Нека шумска грозница; налети на тебе и свиснеш за тили час. Нема ту лека, чак ни прави доктор не може помоћи. Па чак ни Јеремијас и његове траве.

Црнац обавести тада новодошавшег из Сеаре да врач живи сам у прашуми Секвеиро Гранде, у порушеној и забаченој колиби, међу дрвећем. Само у случајевима крајње нужде, људи би одлазили да га потраже. Јеремијас' се храни корењем и дивљим плодовима. Зна да вида ране од куршума и змијске уједе. По његовој колиби змије се слободно шетају; сваку он зове по имену, као какву жену. Располаже лековима против телесних болова; исто тако и против љубавних. Али ни он не може ништа против ове грознице.

— Слушао сам о њој у Сеари, али нисам веровао. Шта ти се све не испреда о овој земљи; прича се сијасет глупости!

Мршави_ младић упита шта се прича: добро или злог

— И добро и зло, више зло него добро. Кажу да је овај крај прави златан мајдан; веле да се овде нека извесна особа обогатила чим се искрцала с брода; причају да су улице поплочане златом, да злата има као прашине. А опет што се тиче зла, говори се о гро-

- зници, о јагунсима, о змијама — и о тушта и тма таквих ствари. __— Па ипак си дошао овамо» 1

ЗИД ИН А

+. ке ду у. ја АЕ Уа Каја

ПА