Naša književnost

ПА ИУ о ан И. Кин

Хроника 493

Ригам у неким Костићевим песмама није једнак тако да акценат проинзвољно мења место, што чини да се разбија мелодична структура стиха. Док је у ранијим својим песмама много више користио римовање на цезуру, у својој новој поезији Костић је употребу тзв. Леонинског стиха свео на најмању меру, али је прешао на гомилање речи које су по звучности сличне тако да се тешко при слушању могу разликовати.

Напредак у односу на своје раније песме Костић је начинио и у томе што је настојао да још више развије једну “позитивну особину своје поезије, да створи свој речник рима, речник који се неће састојати од општих места на којима се не може правити поезија. Овој страни рада неки наши песници не посвећују потребну пажњу. Риме у Костићевој поезији нису произвољно звецкање и играње речима, оне су често чврсто везане међу собом и узајамно условљене, али и у тој условљености Костић успева да не буде баналан и узак, да избегне употребу већ излизаних и конвенционалних речи. Но, у томе он Бије постигао потпун успех.

Има се утисак да је Костић своје најновије песме обликовао заузимајући, у извесном смислу, критички однос према остварењима своје раније поезије, повлачећи из тога правилне конзеквенце, подижући у формалном погледу своју поезију на виши ниво, проширујући њену изражајну скалу, иако још увек има момената који његов израз спуштају а полетни стих обарају, чине да у извесним поетским формулацијама није свагда на истој линији. Позитивно је што Костић у својој поезији проналази оне елементе који су витални и ка њима заснива своју поетску активност, на основу њих отвара пред собом перспективе свог даљег развоја који све више иде узлазном линијом. Његов најновији резултат, збирка песама „Земљи вољеној“, значи у том развоју један нов домет. Она је уједно вредан допринос нашој савременој поезији у којој Костић заузима истакнуто место.

Антоније Маринковић

Књужевност

У