Naša književnost

5

У Пра И И РМ

рит еана пина о Миа

76 ле ; 5 Књижевност

— све пошло натрашке; нема никаква реда; не зна се — ни ко пије ни ко плаћа!“ Да ли су за све то били криви они који „развраћају“ народ» Капетан је добијао расписе који су га на то упућивали, био је ревносни извршилац наредаба свога претпостављеног, а у њихово извршивање уносио је и личне жестине, због тога што је његов друштвени положај био пољуљан, Јер, ипак, и ти трикови са главом шећера, које су сви сељаци прозрели, мржња коју је осећао у њиховим погледима, лицемерство његових потчињених. који су гледали да и сами уграбе који залогај, све то што је власт посредно и непосредно осећала као губљење „поштовања“, били су симптоми краја свемоћи бирократије, нарочито ове ниже. И зато се она, не само као орган власти и у интересу више власти, него и због својих сопствених друштвених интереса разбешњавала на све оне који мисле да јој „печене шеве падају с неба“, — као они правници и лицејисте што уче у Београду. „Деру се једнако „републику“, те „комуну“, те „социјалну демократију“, те не знам шта још... хоће републику, комуну2... Виргиз њима треба, — виргиз!“ жестио се капетан говорећи -о великошколској омладини. И када по селима опомиње људе да поштују своје старешине, да их слушају и да им буду при руци у сваком послу, „да се добро чувају „републиканаца“ и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи“, да их пријављују својим старешинама који ће „већ даље чинити што треба“, — он не иступа само као орган власти него и као претставник једног друштвеног реда чији су интереси угрожени друштвеним развитком. Управо губљење економске позиције бнрократије које је стварало и политичке кризе, угрозило је и ауто- : ритет власти. Он се морао учвршћивати насилним средствима, полициским режимом, не само због тадашњег политичког стања у | земљи него и због даљих, хегемонистичких аспирација бирократије. „Ето, каки је данашњи нараштај:“ — жали се капетан. „МИ ми се нечему надамо... Мрка капа, зла прилика... Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине, А како ћеш му врага упровљати, кад те се не боји2“ | = У чему је разлика положаја бирократије шездесетих и седамдесетих година од њеног ранијег положаја, односно тадашњих капетана од ранијих> Капетан је гледао своју прошлост у нахиским господарима, који нису претстављали само власт над народом него су у својим рукама држали и главни новчани капитал. Тада су у рукама бирократије биле све економске и друштвене позиције. Зато је тада било и „берићета“, и „поштовања“, и „покорности“. У времену када-– се разгранао централни апарат власти, када је срески старешина постао само њен локални претставник, извршни орган, и почео све вишег губити од своје власти, почело је угрожавање и других његових позиција. Још за владавине Милоша Обреновића јавља се повикл на монопол трговине који је у рукама власти, на чиновнике који воде трговину занемарујући своје дужности, Покрети 1842. 1848, 1858 и либерална опозиција до 1868 нису ништа друго него покушаји

= .