Naša književnost

78 Књижевност -

квих зеленаша из редова општинских ћата, локална власт, у ово доба капетан, морао је да се прилагођава новим околностима на које сам није могао да утиче. Колико се положај локалне власти изменио, 0 томе сведочи баш и ово њено прилагођавање, њено служење провидним триковима, као што је онај са главом шећера, о томе сведочи мито, спрег са зеленашима. Некада се сав новчани капитал концентрисао у рукама нахиских главешина, а када су крупни трговци били на тим положајимг, били су управо зато што се са тог полсжаја и могло бити крупан трговац. Па и када су од кнезова постали „исправници“, и када се почела обуздавати чиновничка трговина, нашло се фиктивних ортака који су обртали њихов новац. Али, када су се и ти "ортаци осамосталили, када је „сваки ђаво могао бити трговац“, капетан ће доживети да њима служи као средство, водећи „јарца“ пред кућу њихових дужника. Доћи ће и на то да изводи трикове са главом шећера, у “дослуху са својим пандуром, да се и са њим. нагађа око провизије коју треба да му да, и да, најзад, у свађи трпи и да му пандур креше у лице: „Варалицо. Лупежу над лупежима.“ Очигледно, стара добра времена отишла су у неповрат.

Ш

Глишић у својим приповеткама није приказивао само разне врсте зеленаша и начине њиховог зеленашења, него је бацао поглед и на њихово порекло и њихов животни пут — пут којим су стицали богатства. Али, ако се јасно види тај њихов пут, разлози зашто је сељак ишао на ноге тим гуликожама и постајао њихова, жртва нису довољно разјашњени. Обиље тих зеленаша и пљачу каша разних врста и њихових жртава упућује на известан процес! |који се одигравао, једне подизао а друге рушио, али сам тај про цес није добијао своје пуно објашњење.

Сеоски пљачкаши, дућанџије, зеленаши, трговчићи и трговци у додиру са њиховим. жртвама — сељацима, и у перфидности њихових метода пљачке добили су код Глишића свој свестрани, пуни лик, Ћир Трпко, механџија и дућанџија „умео је вешто да салети човека, да га се не можеш отрести“. Сваки дан је куповао по нешто, наравно врло јевтино, а и кантар је одмеравао по његовој жељи: ако ће оку — оку, две — две, литру — литру.“ Зеленаш Узловић позајми сељаку педесет дуката, на облигадији упише осамдесет. Када сељак нема о року да плати интерес, онда се зарачуна дангуба, интерес, писање, па изађе сто дуката, али се нова облигација прави на сто педесет. И тако дуг нараста и нараста док се сељаково имање не прода на добош. Мојсило Пупавац давао је неколико година у једној паланци новац под интерес и упропастио неколико оближњих сеоских кућа. :

Већина ових зеленаша, који послују на селу, са села је и поникла. Пупавац је из сеоске задруге која се угасила. Као дечак

'

| сођа - ЊЕ АЕ з ш 5

МЕ ут Там ЖЕ НЕ а

НРРРНЕ