Naša književnost

Књижевност

ма

да да подмири све потребе и намете, морао се задуживати. Али како је текао процес распадања задруге, какви су га узроци иза[ звали, о томе нема помена код Глишића. Задруга, чији је последњи изданак био Мојсило Пупавац, била је некада велика, „у току времена опадала је... те напослетку спала на јединог Митра Пупавца“ (оца зеленаша Пупавца), који је умро остављајући сина са „нешто баштине“. Очигледно, та задруга распала се као и многе друге, и из истих разлога, али овде се не може наслутити зашто. Међу разлозима сељаковог задуживања могло је појединачно бити свакојаких, па и оних, због трошкова око славе и весеља,. које су на првом месту наводили буржоаски историчари да би задуживање и пропаст сељака протумачили „сељаковом психологијом“, а не нужним процесом економског и друштвеног развитка. Такви појединачни случајеви нису могли у тим размерама да иза5 зову неопходност задуживања, нити да објасне онај процес у кој | се уклапало то задуживање сељака. Сељак се није задуживао и раз- = , - дуживао, сељак се задуживао и после тога био опљачкан до голе | | _ у коже, јер није могао да се раздужи из истих оних разлога из којих / | је и први пут запао у дуг. Он нема ни толико да плати интерес | зеленашу, а још мање да врати дуг. „Прође година, ваља испла4 тити, а нема се откуд, — жали се Радан. — Молих га. кумих га да ме почека још који месец дана, док продам ракију и неко свињ-)| | че, па да скрпим и да му исплатим“. И пошто нема да плати, да! не би ишао на суд, прави нову облигацију, на начин који смо већ | видели, ~ Само стална нужда сељакова на малом поседу да се заду5 [| жује могла је да изазове појаву толиког зеленашења, па и ситну 5 трговину, која је била, често, само фирма, за зеленашење, подвале и кајшарлук. Само зато могло је задуживање сељака да се искористи за такве бруталне пљачке. Зеленаши су, у крајњој линији, све позајмице и давали с планом да се дограбе сељаковог имања. Када већ сељак пропада, и када ће му све ићи на добош зашто се тај процес не би убрзао, и зашто сваки од тих зеленаша не би искористио тај крајњи сељаков удес> Зато су зеленаши Б често и пролонгирали сељачке дугове и када је сељак могао да их исплати, или намамљивали сељака на нове дугове, да би дошли до свога крајњег циља. |Када се говори о винограду сељака Радана, на који је капетан бацио око, зеленаш Узловић одмахњује: „Лако ћемо... само да му ишчупамо из шака“. — .. Та ишчупго "си му још онда кад си му позајмио оних педесет дуката“. — од| враћа му сасвим тачно капетан. Све то зеленашење било је срачунато на брзо богаћење, а како је сељакова имовина била земља, то је, у ствари, био процес лишавања сељака земље и стварањај у крупног поседа. О тој страни, о том процесу на селу Глишић не говори. Он је | ! · дао само ликове пљачкаша и начине зеленашења и подвала, па Е чак и уколико је додирнуо најамни рад на селу, додирнуо га је као питање подвале или зле судбине. Газда Милун најми доброг

Пуни „

/