Naša književnost

Књижевност |

гомилуг Има ли још других начина обртања: нова осим давања _ под зеленашки интерес, другог начина стицања осим подвале на мери» Осим те узајамне помоћи зеленаша и власти који се служе | истим средствима пљачке, има ли још нечега што их уједињује,! што прераста њихове личности и личне поступке и показује један економски и друштвени систем у оквиру кога они послују на такав начин, тежећи да се у њега што боље и комотније укључе» Газда"Милун има највише баштине, највише стоке и свега изобиља, поседник је и трговац кога нам је Глишић поближе описао. И он је некад текао пару по пару радећи пољски рад, а после је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим чим тргују сеоски трговци, и за кратко време постао један од најбогатијих људи не само у свом селу, негои у свој околини. Откако је почео трговати, постао је и велики интережџија, не пропушта ни једну прилику где може шта да ућари. Да је давање новца под интерес, као лако средство стицања, и даље остајало богатим трговцима омиљено пословање, разумљиво је. Али када видимо човека са оваквом трговачком каријером, поставља се питање зар је за њега битан интерес, зар му није важније пласирање новца у крупну трговину, а још више, зар је за њега битно оно што чини садржај целе приповетке „Свирач“, подХвала свирачу Среји»

и врхови буржоазије, ни њени друштвено типични претставници седамдесетих година, не виде се код Глишића, нити уопште варошка буржоазија. Ту и тамо појави се, истина, неко, као онај смедеревски кафеџија, газла-Никола, најбогатији чевек у Смедереву, кога видимо у друштву „његових“ људи, како „уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да је сваки „бунтовник, изда! ник, изрод“ итд., који би што заустио да примети на зјаи5 дно“.

"Еегов успон, његово пословање, основе његовог богатства, ништа од тога није насликано. Глишић није писао о буржоазији која је била активан друштвени п политички чинилац његовог времена; није нам приказао ни варош у пуном пресеку, ни село у пу-

~ ном пресеку. Оно што је Глишић стварно приказао пишући о сеоским и појединим варошким шпекулантима и газдама, то је: по методама пљачке, један процес који је био карактеристичан за епоху која се у последњим изданцима пружала до. његовог доба; ! у лику трговаца. и зеленаша, лик једног реда пој био друштве-

"

пе

во типичан пре времена у коме је Глишић писао. Укратко, приказао је само један систем богаћења, и то првог болаћења, богаћења оних који почињу од самог почетка, не упуштајући се у даљу судбину и друштвени значај тога накупљеног капитала, нити пак у живот и пословање оних, који су даље обртали наслеђене, давно прикупљене капитале. 3 Типове трговаца, пљачкаша, зеленаша, гуликожа, са њиховим _ подвалама п кајшарлуцима Глишић је дао немилосрдно, не пра· штајући им ништа, пратећи их у свима њиховим особинама, израслим из те њихове основице опстанка. „Као, да ала из њега зија“,.